„Pančevac“ nastavlja da objavljuje tekstove prim. doktorke Tatjane Voskresenki o demenciji, koja odnedavno radi kao neuropsihijatar i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac”. U drugom nastavku imate priliku da više saznate o tome šta treba da uradite ako posumnjate da patite od promena koje ukazuju na demenciju i kako i okolina treba da se suoči sa ovim problemom. Normalno je zaboraviti zašto ste čak krenuli u drugu sobu, posebno u starijem dobu. Ali kada zaboravljanje počinje da menja život? Kada je reč o demenciji?

prim. dr Tatjana Voskresenski
Zavod za zdravstvenu zaštitu „Pančevac“Privatna arhiva

Primarijus doktor Tatjana Voskresenski je lekar neuropsihijatar sa dugogodišnjim iskustvom u lečenju mentalnih bolesti. Subspecijalista je kliničke neurofiziologije i epileptologije. Bavi se takođe dijagnostikom i lečenjem pacijenata obolelih od epilepsije i EEG dijagnostikom. Sudski je veštak za oblast neuropsihijatrije i član Republičke stručne komisije za mentalno zdravlje, član Predsedništva Psihijatrijske sekcije Srbije.
Ugled je stekla i kao dugogodišnja direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu, I to ne samo stručnim radom i rukovođenjem, nego i sposobnošću da unapredi uslove i rad ove bolnice uz pomoć sredstava iz IPa fondova, te je tako stekla i zvanje menadžera evropsih IPa projekata.

Da li se demencija može prepoznati u ranoj fazi? Da li postoje znaci koji upozoravaju šta će se dogoditi? Teško ih je prepoznati jer su promene često veoma suptilne. Javljaju se u različitim sferama psihičkog života i funkcionisanja.

Gubitak pamćenja za skorašnje informacije i događaje koji utiču na svakodnevni život

Povremeno nešto zaboravimo, ali ako se kasnije toga setimo, takav problem nije zabrinjavajući. Svako može zaturiti novčanik ili ključeve, dok osoba sa demencijom može stalno stavljati stvari na neodgovarajuća mesta. Osobi koja boluje od demencije ne pomaže podsećanje, tako da najčešće ponavlja ista pitanja.

Radnja na TV-u, u filmovima ili knjigama

Starije osobe su u stanje da prate radnju. Osobe sa demencijom postaju nesposobne da prate televiziju, filmove ili priču u knjizi.

Znanje i informacije

Iako prisećanje na ranije usvojena znanja može biti sporije, starija osoba u suštini može da se priseti većeg broja informacija, samo joj treba više vremena. Osoba sa demencijom zaboravlja ono što joj je bilo poznato, kao na primer poznavanje istorijskih mesta ili događaja.

Kad sećanja počnu da bledeDesigend by Freepik

Teškoće u obavljanju redovnih zadataka

Starijim osobama se može desiti da nisu tako efikasne u obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili da se malo zbune oko pronalaženja ulica gde ređe idu, da su sporije u rukovanju novim aparatima ili da im treba više vremena nego ranije. (…)

(Nastavak možete pročitati u štampanom izdanju „Pančevca“ koji će biti na kioscima od petka, 28. novembra.)

(Pančevac)

Zavod Pančevac: prim. dr Tatjana Voskresenski – Život sa demencijom

ZAVOD PANČEVAC PRVI U SVEMU: Zakažite ultrazvučni pregled bez čekanja