„Pančevac“ nastavlja da objavljuje tekstove prim. doktorke Tatjane Voskresenki o demenciji, koja odnedavno radi kao neuropsihijatar i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac”. U drugom nastavku imate priliku da više saznate o tome šta treba da uradite ako posumnjate da patite od promena koje ukazuju na demenciju i kako i okolina treba da se suoči sa ovim problemom. Normalno je zaboraviti zašto ste čak krenuli u drugu sobu, posebno u starijem dobu. Ali kada zaboravljanje počinje da menja život? Kada je reč o demenciji?

Da li se demencija može prepoznati u ranoj fazi? Da li postoje znaci koji upozoravaju šta će se dogoditi? Teško ih je prepoznati jer su promene često veoma suptilne. Javljaju se u različitim sferama psihičkog života i funkcionisanja.

Gubitak pamćenja za skorašnje informacije i događaje koji utiču na svakodnevni život

Povremeno nešto zaboravimo, ali ako se kasnije toga setimo, takav problem nije zabrinjavajući. Svako može zaturiti novčanik ili ključeve, dok osoba sa demencijom može stalno stavljati stvari na neodgovarajuća mesta. Osobi koja boluje od demencije ne pomaže podsećanje, tako da najčešće ponavlja ista pitanja.

Radnja na TV-u, u filmovima ili knjigama

Starije osobe su u stanje da prate radnju. Osobe sa demencijom postaju nesposobne da prate televiziju, filmove ili priču u knjizi.

Znanje i informacije

Iako prisećanje na ranije usvojena znanja može biti sporije, starija osoba u suštini može da se priseti većeg broja informacija, samo joj treba više vremena. Osoba sa demencijom zaboravlja ono što joj je bilo poznato, kao na primer poznavanje istorijskih mesta ili događaja.

Kad sećanja počnu da bledeDesigend by Freepik

Teškoće u obavljanju redovnih zadataka

Starijim osobama se može desiti da nisu tako efikasne u obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili da se malo zbune oko pronalaženja ulica gde ređe idu, da su sporije u rukovanju novim aparatima ili da im treba više vremena nego ranije.

Osobe sa demencijom imaju poteškoće u vožnji, jer ne prepoznaju i ne shvataju znakove i pravila u saobraćaju. Problemi se javljaju i u kućnim uslovima, ne znaju više kako se koriste aparati ili ne mogu da nauče rukovanje novim aparatima.

Svakodnevne aktivnosti, kao šti su oblačenje ili kuvanje

Ukoliko ne postoji neki fizički razlog, starije osobe mogu da izvode ove aktivnosti.
Osobe sa demencijom više ne umeju da se oblače samostalno ili da kuvaju sebi ili drugima.

Problemi u govoru

Stariji ljudi povremeno imaju problem da nađu prave reči u razgovoru, dok osoba sa demencijom može imati teškoće da prati ili započne konverzaciju ili upotrebljava pogrešne reči. Isto tako mogu imati poteškoće u pronalaženju reči, pri čemu podsećanje ne pomaže.

Pisana i usmena uputstva

Starije osobe su u stanju da prate uputstva. Osobe sa demencijom postepeno gube sposobnost da prate uputstva zbog otežanog razumevanja na početku složenih, a kasnije i jednostavnih konstrukcija, kao i zbog samog zaboravljanja.

Dezorijentacija u vremenu i prostoru

Prihvatljivo je zaboraviti koji je dan ili zašto ste krenuli u drugu sobu. Osoba sa demencijom najčešće ne zna koja je tekuća godina, mesec, godišnje doba, ima problema u snalaženju u gradskom prevozu za poznato odredište, poteškoće u pronalaženju svoje kuće ili pijace, pošte, banke ili doma zdravlja, uprkos tome što je taj put koristila godinama.

Problemi sa složenim zadacima, rasuđivanjem, planiranjem i donošenjem odluka

Često se javljaju problemi oko organizovanja kućnog budžeta, ali se to uobičajeno rešava pažljivim pristupom. Osoba sa demencijom postaje nesposobna da obavlja administrativne i finansijske transakcije (da donosi odluke, ima probleme s rukovanjem bankovnim računima, oko štednje, ulaganja i raspolaganja novcem).

Promene raspoloženja i ponašanja

Svako je s vremena na vreme tužan ili ćudljiv. Osoba sa demencijom može imati promene raspoloženja, nezainteresovanost ili preterane emotivne reakcije na situacije i događaje. Može da optužuje ukućane da je potkradaju ili može da ima druga pogrešna verovanja (na primer da neko nešto radi protiv njega/nje iza leđa, da mu/joj nisu lojalni i sl.).

Odnosi s drugim ljudima

Ljudi se s godinama pomalo menjaju, ali osnovne crte ličnosti i ponašanja ostaju iste. Osoba sa demencijom može postati otvorenija i manje obzirna ili povučenija i može imati manje samopouzdanja.

Gubitak inicijative

Normalno je umoriti se od posla, ranijih interesovanja ili društvenih obaveza. Osoba sa demencijom gubi interesovanje ili postaje nesposobna da započne aktivnosti u kojima je ranije uživala.

Prihvatiti novonastalo stanje

Ukoliko mislite da imate demenciju, važno je da posetite lekara da bi se što pre postavila tačna dijagnoza. Prvo treba uraditi kompletnu medicinsku procenu kako bi se uočili eventualni nedostatak vitamin Be-12, bolest štitne žlezde, bolest krvnih sudova mozga, hronična infekcija mozga, za koje postoji odgovarajuće lečenje.
Rana dijagnoza omogućava korišćenje lekova koji su dostupni kod nas i za koje se smatra da odlažu pogoršavanje simptoma bolesti. Isto tako imaćete priliku da saznate nešto više o mogućnostima da blagovremeno planirate dalje korake, pristup odgovarajućim službama i podršci.

Procena mora da obuhvati:
– razgovor o ranijim bolestima;
– razgovor s porodicom/osobom koja poznaje pacijenta;
– opšti pregled;
– neuropsihijatrijski pregled;
– laboratorijske testove, uključujući analize krvi i mokraće, osnovnu
laboratoriju krvne slike i biohemijske analize (šećer u krvi, enzimi jetre,
parametri bubrežne funkcije, elektrolitni status);
– nivo hormona štitaste žlezde;
– nivo vitamina Be-12 u krvi;
– kognitivne testove, koji procenjuju moždane funkcije – naročito
pamćenje, govor, raspon pažnje i rešavanje problema;
– procenu sposobnosti za samostalno svakodnevno funkcionisanje;
– snimanje mozga, čime se posmatra struktura mozga da bi se isključila
druga medicinska stanja ili postavila dijagnoza određenog tipa
demencije (optimalno snimak mozga pomoću kompjuterizovane
tomografije – CT pregled mozga);
– ultrazvučni pregled ekstrakranijalnih i intrakranijalnih krvnih sudova i
– procenu psihičkog zdravlja, kojom mogu da se identifikuju stanja koja
se mogu lečiti, kao što je depresija, ili da se ublaže neki simptomi u
okviru demencije.

Kada se postavi dijagnoza, pacijent i negovatelj ili pratilac treba da dobiju informacije o kojoj demenciji je reč, o daljem toku bolesti, lekovima koje pacijent treba da uzima, prednostima i neželjenim efektima lečenja, kao i informacije o odnosu prema obolelom. Lekar treba da vam objasni stvari tako da ih razumete, da odgovori na pitanja, posavetuje i pruži podršku, kao i da sasluša.

Primarijus doktor Tatjana Voskresenski je lekar neuropsihijatar sa dugogodišnjim iskustvom u lečenju mentalnih bolesti. Subspecijalista je kliničke neurofiziologije i epileptologije. Bavi se takođe dijagnostikom i lečenjem pacijenata obolelih od epilepsije i EEG dijagnostikom. Sudski je veštak za oblast neuropsihijatrije i član Republičke stručne komisije za mentalno zdravlje, član Predsedništva Psihijatrijske sekcije Srbije.
Ugled je stekla i kao dugogodišnja direktorka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu, I to ne samo stručnim radom i rukovođenjem, nego i sposobnošću da unapredi uslove i rad ove bolnice uz pomoć sredstava iz IPa fondova, te je tako stekla i zvanje menadžera evropsih IPa projekata

(Pančevac)

Zavod Pančevac: prim. dr Tatjana Voskresenski – Život sa demencijom

ZAVOD PANČEVAC PRVI U SVEMU: Zakažite ultrazvučni pregled bez čekanja