Dok je igrao u Austriji nekadašnji rukometni reprezentativac Marko Krsmančić probao je mleko sa mlekomata koji se nalazio na farmi i odmah primetio razliku u ukusu u odnosu na kupovno. Zatim je pomislio da bi bilo sjajno da tako nešto ponudi i u našoj zemlji, a rezultat je mali porodični biznis „Mleko i mleko“ i prvi mlekomat u Beogradu, na kome može da se kupi sveže kravlje i kozje mleko.

Mlekomat se nalazi na Bežanijskoj kosi, a Krsmančić se nada da će takve aparate uskoro postaviti na bar još dve lokacije u glavnom gradu.

„Reakcije kupaca za sada su odlične, dolaze iz raznih krajeva grada i preporučuju dalje, a kravlje mleko ipak malo vodi ispred kozjeg prema prodatoj količini“, sumira Krsmančić u razgovoru za Biznis.rs prvih mesec dana beogradskog mlekomata.

Put od farme do kupca maksimalno je ubrzan ali, kako naglašava, prema svim higijenskim standardima i uz redovnu kontrolu, a „hladni lanac“ se ne prekida od muže do točenja u aparat, pored koga se nalazi i „flašomat“ sa staklenim flašama. Jedina preporuka u vezi konzumiranja je da se mleko prokuva.

Prelazak iz sporta u biznis bivšeg rukometnog reprezentativca ipak nije prošao potpuno bezbolno, pošto se posao sa mlekomatom u Novom Sadu pokazao kao slepa ulica.

„Naučili smo, međutim, prednosti i mane ovog koncepta – kakve lokacije nam odgovaraju, šta kupcima treba, kakvo iskustvo žele prilikom kupovine – i zato su rezultati vidljivi u Beogradu, gde se tražnja povećava iz nedelje u nedelju“, kaže Krsmančić. Zato za širenje posla kao potencijalne lokacije, osim većih supermarketa, razmatraju i gradske pijace, s obzirom na razvijene navike kupaca, koji se na njima rado snabdevaju.

Investicija u jedan mlekomat, inače, nije zanemarljiva – a pogotovo u model za kakav se odlučio, kapaciteta po 200 litara kravljeg i kozjeg mleka. Zajedno sa aparatom za flaše investicija je iznosila između 23.000 i 25.000 evra.

„I to samo za mašine, a trebalo ih je i izbrendirati, prilagoditi uređaje za naplatu sa Poreskom upravom, uložiti u kombi koji podržava hladni lanac…“, nabraja Krsmančić šta sve podrazumeva vođenje ovog biznisa.

Najvažniji aspekt je, ipak, pronalazak pravih partnera među proizvođačima mleka.

„Najteže je bilo izgraditi poverenje, jer ipak sam došao iz potpuno druge sfere, pa ih je trebalo ubediti u prednosti saradnje. To su ljudi koji žive od proizvodnje, a ja na početku nisam znao ni koliko sveže mleko može da se razlikuje u odnosu na to kako se krave drže na farmi, čime se hrane, pa čak i od toga koje su rase“, priseća se uz osmeh.

Beogradski mlekomat kravljim mlekom snabdeva porodična farma Glišić, a Krsmančić ističe da mu je cilj od samog početka bio da tako organizuje posao da svi budu na dobitku.

„Mi sa našim proizvođačima nismo ni pregovarali, već smo gledali kakvu farmu i mleko imaju i pitali kakvom su cenom zadovoljni, i tako smo postizali dogovor. Sa druge strane, sveže mleko iz mlekomata skuplje je od onog u radnji, ali i neuporedivo kada se ima na umu da može biti na nečijem stolu nekoliko sati posle muže. Moj omiljeni komentar bio je – ‘pa doveo si ljudima kravu ispred kuće’, koliko to treba da košta?’“, priča Krsmančić.

Od pre nekoliko dana beogradski mlekomat nalazi se na platformi „Mlekomap“, na kojoj se mogu naći kontakt podaci domaćinstava koje prodaju mleko na flašu. Tu platformu napravila je grupa programera na čelu sa Milošem Jovanovim i Aleksandrom Džavrićem, kao svojevrsnu „hitnu pomoć“ za male proizvođače čije mleko odjednom nije bilo potrebno mlekarama, pa su otkazale otkup ili su otkupne cene postale neizdrživo niske.

„Izuzetno je važno da podržimo domaće proizvođače, i to ne samo kada je reč o mleku, nego i voćare i povrtare“, ističe Krsmančić.

Smatra da ga je iskustvo profesionalnog sportiste dobro pripremilo za svet biznisa.

„Naučiš da ne odustaješ, da moraš da ‘guraš’ i da budeš istrajan – to je nešto što ostaje posle sportske karijere i mislim da bi generalno dosta ljudi iz sveta sporta mogli da budu uspešni u biznisu upravo zbog tog psihološkog momenta. Takođe, jednako važna je i podrška porodice“, poručio je Krsmančić

(Biznis.rs)