Nikolija Furunović (27) krojačica iz Niša i Stefan Milošević (28) policajac iz Gadžinog Hana osvojili su simpatije svojih najbližih, rođaka, prijatelja, kao i ljudi na društvenim mrežama fotografijama svog venčanja u Crkvi Svete Petke u Marinoj Kutiji jer su sudbonosno „da“ u izgovorili obučeni u narodne nošnje. Nikolija je nosila nošnju iz prizrenskog kraja pošto je njena porodica poreklom iz Prizrena, dok je Stefan bio u obučen u nošnju iz svog Zaplanja.

Nikolija je za naš portal kazala da je nostalgija za rodnim krajem motivisala da na crkvenom venčanju ne bude u venčanici, već u šalvarama, košulji i zubunu, a da njen suprug ne bude u odelu, već u čakširama, košulji, jeleku, vezenim čarapama i šajkači.

„Moja porodica i ja morali smo da 1999. godine napustimo Prizren i dođemo u Srbiju. Prvih godinu dana bili smo u Kragujevcu kod bake i deke, odnosno roditelja moje majke, a onda smo se doselili u Niš. Tu su moji roditelji otvorili firmu i započeli proizvodnju tekstilnih proizvoda.

Time se sada i ja bavim. Na žalost, od 1999. godine nismo bili na Kosovu i Metohiji, zbog svega onoga što se tamo dešava ljudima koji su radili u policiji, a moj otac je radio kao policjac. Međutim, Prizren nismo zaboravili i i dalje je u našim srcima. Venčanjem u narodnoj nošnji želela sam da pokažem poštovanje prema kraju odakle sam“, objasnila je Nikolija.

Dodala je da su njen suprug i ona prvobitno planirali da u istom danu kada prave svadbeno veselje imaju i crkveno i građansko venčanje, međutim, od toga su odustali jer su shvatili da bi to njoj kao trudnici bilo prenaporno.

„Prvobitno smo planirali da se venčamo obučeni u narodne nošnje, a da se onda za svadbu i građansko venčanje presvučemo, ali smo zbog moje trudnoće i velikih vrućina odlučili da se venčamo u crkvi u najužem krugu, a da građnsko venčanje obavimo 30. avgusta, kada ćemo praviti i svadbeno veselje. Crkveno venčanje u narodnoj nošnji zaista se dopalo velikom broju ljudi, mnogi su mi poslali poruku preko Fejsbuka i rekli da je to zaista divno, pitali me za nošnju kako sam je nabavila i slične stvari. Sveštenik Dušan Janković koji nas je venčao, takođe je bio oduševljen našom odlukom da na venčanju budemo u narodnoj nošnji“, izjavila je Nikolija.

Ona je kazala da je nabavka nošnje za nju bio zaista poduhvat jer originalnu, gradsku nošnju iz Prizrena nisu uspeli da nađu puna tri meseca.

„Stefan je vrlo lako pronašao nošnju, pozajmio je od Kulturno-umetničkog društva „Branko Miljković“ iz Gadžinog Hana, međutim, za mene smo nošnju pronašli samo nedelju dana pre venčanja. Raspitivali smo se svuda redom, ali je niko nije imao jer se radi o veoma retkoj i unikatnoj nošnji. Na kraju, kada smo već izgubili nadu da ćemo je pronaći, našli smo je u Leposaviću, u tamošnjem kulturno-umetničkom društvu. Poslali su nam je autobusom i posle venčanja smo im je tako vratili“, kazala je Nikolija.

Naša sagovornica je kazala da su se Stefan i ona upoznali pre četiri godine zahvaljujući njegovoj kumi, a njenoj drugarici. Prve dve godine bili su samo prijatelji, a pre dve godine počeli su da se zabavljaj i sredinom novembra dobiće svoje prvo dete.

(Telegraf.rs)