Slonove vežu lancima dok im ne poteče krv kako bi impresionirali turiste: Slavica je svetska putnica, do sada je obišla 43 zemlje
Užice – Za Slavicu Milić iz Užica slobodno se može reći da je svetski putnik, jer je do sada obišla pola zemljine kugle. Međutim, ova neobična žena, vedrog duha i vrednih ruku ima i brojna druga interesovanja. Ona je i profesorka biologije, planinarka i pasionirana pletilja, a za sebe skromno kaže da je njen najveći uspeh to što živi svoje snove.
Ljubav prema prirodi i istraživanju Slavicu su u izboru životnog poziva vrlo rano odveli na studije biologije, ali su lokalni okviri postali ubrzo tesni, pa je želju za pustolovinama vrlo brzo realizovala kroz brojna putovanja, a do sada je obišla 43 zemlje sveta.
U odabiru nekih mojih destinacija i zemalja vidila sam da me priivlače sve one zemlje koje su nam nepoznate. Nemačka, Belgija, Holandija i taj mentalitet Evropljana nam je dobro poznat, međutim tu nema onog faktora iznenađenja. Ja sam odlučila da to promenim i bilo gde da se pomerite dalje od tih destinacija naročito na istok, u zemlje koje nama nisu toliko poznate sve je drugačije, kaže ova svetska putnica za RINU.
Slavica kaže da je na svojim putešestvijima koje sama organizuje, razbila brojne predrasude, ali i doživela brojna iznenađenja. Ona ne odseda u skupocenim hotelskim rizortima, već želi da upozna kako žive obični ljudi. Najleše utiske nosi iz Omana, dok je Tajland za nju bio najveće razočaranje.
Boravili smo na severu Tajlanda gde se nalaze kampovi za slonove idući na ture kroz prašume da upoznamo taj biljni i životnjiski svet, ali kada malo zađete među njih i spavajući u tim njihovim kućicama od bambusa, to je stvarno nezaboravan doživljaj, ali tamo vidite ipak te male sloniće, vezane velikim lancima koji su se u te male životinje urezalI i izlazi krv. Onda vam ceo taj doživljaj gubi na lepoti. Muče životinje kako bi nas što bolje ugostili kao turiste i zaradili novac, zivotinje baš i nisu u humanim uslovima, priča Slavica.
Kada je reč o prirodnim lepotama, Srbija za nju je na prvom mestu i poručuje da se prvo mora obići sopstvena zemlja, pa tek onda čitav svet.
Ono što ja uvek ističem jeste Uvac. Sve može biti lepo, ali kanjon Uvca je bar za mene nešto posebno. Osećaj koji probudi u meni kada se nalazim tamo, ne mogu nisačim da uporedim – kaže ona.
Ali ova Užičanka ima još jednu veliku ljubav – plete od malih nogu. Njeni ručni radovi od vune prodaju se u turističkim centrima zapadne Srbije i uz pomoć društvenih mreža, a upravo taj novac omogućuje joj da obiđe sva egzotična putovanja.
– Pauza za kafu, nije mi prava kafa ako ja ne pletem. Meni potpuni ugođaj prija samo kada sastavim to dvoje, ispijanje kafe i pletenje. Ja dobijam slobodu misli, i daleko ja otputujem pletući razne stvari, kaže za kraj Užičanka.
(Pančevac/RINA)
