Resori Darka Ješića su kultura i omladina. Kako se za Pančevo kaže da je grad kulture, pre svega zbog postojanja brojnih cenjenih manifestacija, najpre smo ga pitali da li će možda nastati još neka tokom njegovog mandata?

Darko Ješić: Grad Pančevo je oduvek bio važan centar na kulturnoj mapi ovih prostora, a u prilog tome ide činjenica da je tokom svoje istorije iznedrio brojna, u nacionalnim okvirima, velika imena iz oblasti kulture. Zato, veliku čast što obavljam ovaj posao prati i velika odgovornost, a takođe i obaveza da se kontinuitet negovanja kulturne baštine nastavi. Bio bih naročito srećan ukoliko bi se tokom mog mandata pojavila neka nova manifestacija, ali preduslov za ostvarenje takvog poduhvata leži, najpre, u pažljivom osluškivanju potreba naših građana, a onda i u dobroj organizaciji i pravovremenoj reakciji. Nadam se da će tako i biti. Najpre ću pokušati da pomognem kulturnim ustanovama na teritoriji grada Pančeva i u naseljenim mestima da se već dogovoreni letnji programi izvedu bez mnogo poteškoća.

Kad već govorimo o tome, kakvo je stanje u seoskim domovima kulture? Imaju li uslova za rad?

– Domovi kulture u naseljenim mestima poslednjih godina pružaju sve kvalitetnije i svakako raznovrsne programske sadržaje u skladu s raspoloživim resursima, zahvaljujući, pre svega, dobroj organizaciji i višegodišnjem iskustvu zaposlenih u ovim ustanovama. I pored dobre ponude, razume se, postoji dovoljno prostora za dalje unapređenje programskih aktivnosti. Seoski domovi kulture treba da neguju manifestacije koje određuju identitet lokalne zajednice, ali i da se pozabave inovativnim rešenjima u pravcu organizovanja novih programskih sadržaja, za šta i te kako postoji dovoljno prostora. Sasvim je prirodno da generacije mladih zahtevaju drugačiji pristup organizaciji kulturnih i zabavnih događaja. Interesovanja se s vremenom menjaju, pa bi trebalo oprezno pristupati konceptu osmišljavanja programske ponude kako bi se izbegli stari i već prevaziđeni šabloni. U tom smislu pomak je već vidljiv. Međutim, osnovni problem s kojim se ustanove kulture u naseljenim mestima suočavaju tiče se infrastrukture. U pitanju su višedecenijske zgrade, uglavnom megalomanski građene sredinom prošlog veka, manje ili više trošne i dotrajale. Pa ipak, prostorije za izvođenje programa u najvećem broju slučajeva su funkcionalne i ispunjavaju sve potrebne uslove. Vidljivo je prisustvo mladih volontera – članova raznih kulturnih i sportskih udruženja, koji aktivno učestvuju u svakodnevnom životu kulturnih ustanova u naseljenim mestima. Taj trend animiranja i vezivanja omladine za institucije kulture bi trebalo zadržati.

Darko Ješić je rođen u Pančevu 1979. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Radio je kao profesor, nastavnik i pedagoški asistent u osnovnim i srednjim školama u našem gradu. Od 2018. godine bio je v. d. direktora Doma kulture „9. novembar” u Starčevu. On je književnik, romanopisac i pesnik, kao i esejista i dramski pisac za decu. Idejni je tvorac i selektor „Starčevačkih dana knjige”. Sa svojim prvim romanom „Via dolorosa” bio je kandidat za NIN-ovu nagradu 2020.

Kakvi su vam planovi za ceo, četvorogodišnji mandat?

– Kada je reč o programskim aktivnostima, potrebno je sačuvati i unaprediti najznačajnije gradske manifestacije, kao i one novoformirane, potencijalno strateški bitne za grad Pančevo. Potrebno je napraviti jedan nov i malo drugačiji marketinški pristup, što smatram veoma važnim, možda i ključnim preduslovom za afirmaciju kompletne kulturne ponude u našem gradu. Racionalizacija upotrebe tehničkih resursa je takođe bitan segment, jer bismo time smanjili deo nepotrebnih troškova, a ta sredstva bismo upotrebili za unapređenje kvaliteta postojećih programa, kako u gradskim ustanovama, tako i u domovima kulture u naseljenim mestima. S tim u vezi, dogodine ćemo napraviti jedan funkcionalniji koncept održavanja letnjih programa u našem gradu. Veoma je važno da se u pojedinim ustanovama reše problemi u vezi s prokišnjavanjem krovova. Negde je potrebno uraditi rekonstrukciju čitavog krova, što spada u red kapitalnih investicija. Valjalo bi nastaviti uređenje i saniranje neuslovnih prostorija, zatim rekonstrukciju velikih i malih sala, rešavanje pojedinih pravnih situacija, kako bi sve ustanove kulture mogle kvalitetno i nesmetano da obavljaju svoju delatnost. Ono što je suštinski važno, jeste inicijativa za donošenje nove strategije iz oblasti kulture, kao i strategije za omladinu, na čemu bi se strpljivo i posvećeno radilo u mandatnom periodu.

(Pančevac / S. Trajković)

KATARINA BANJAI: Merenja su ekološki pokazatelji

MR TATJANA BOŽIĆ: Postignuto mnogo, radimo još više