Otkako u Srbiji postoji mogućnost da potrošači električne energije budu kupci, proizvođači, mnogi građani odlučili su da upravo to urade – ulože novac, kroz nekoliko godina uloženo vrate, a potom nastave da ostvaruju veliku uštedu.

Da je to dobra odluka pokazalo se na računima za električnu energiju, jer su uštede i do 70%, a o tome svedoče iskustva kupaca/proizvođača, prozjumera, koji su nedavno bili gosti epizode podkasta Elektrifikacija 2.0, koji je pokrenuo Centar za unapređenje životne sredine.

Miloš Đukanović, Nenad Maričić i Miloš Đorić prozjumeri su od 2022. godine i ističu da su u Srbiji uslovi za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe dobri i da ima i prostora za unapređenje. Oni su ukazali da zahvaljujući tome što su prozjumeri ostvaruju velike uštede i očekuju da će vrlo brzo vratiti uložena sredstva za solarne elektrane i saglasni su u stavu da je najisplativija direktna potrošnja, odnosno električna energija koja je direktno potrošena u trenucima proizvodnje, a koja je kod njih iznosila 30% do 40% od ukupno proizvedene struje.

Po Đukanovićevim rečima, ušteda na računu za električnu energiju na godišnjem nivou bila je 68%, odnosno 1.650 EUR, a to je uspeo zahvaljujući tome što na porodičnoj kući u Zemunu ima solarnu elektranu snage 11,7 kilovata. On je istakao da je njegov slučaj potvrda da se u Srbiji definitivno isplati biti prozjumer, te da očekuje da će mu se investicija u solarnu elektranu isplatiti za šest i po do sedam godina.

U Evropi je u toku promena sistema neto-merenja u načinu obračuna za domaćinstva i to se može očekivati i u Srbiji, pa Nenad Maričić kaže da je sada najbolji trenutak da se postane prozjumer.

„Uslovi za prozjumere sada su izuzetno dobri, a da li će tako biti i dalje – videće se“, kaže Maričić:
Naime, predviđa se da se od 2026. godine u Evropskoj uniji ukine sistem neto merenje-neto obračun (viškovi koji se ne potroše predaju se u mrežu). Taj sistem je sada na snazi u Srbiji i nekim zemljama EU i to je, nesumnjivo, podsticaj za one koji planiraju da postanu prozjumeri.
Sličan period povraćaja investicije očekuje i Maričić za svoju solarnu elektranu u Rumi snage 7,36 kilovata. On je za Dnevnik rekao da je situacija za prozjumere u Srbiji sada mnogo bolja nego pre samo dve godine, da se investicija mnogo brže isplati te da je za godinu dana na računu uštedeo oko 65%, ili oko 900 evra.

„Prvi računi nisu bili ohrabrujući, jer je izgledalo da će se investicija isplatiti za oko 20 godina, što je bilo poražavajuće, ali se situacija za prozjumere promenila na bolje. Naime, struja je više puta poskupljivala, a promenjeni su zakoni, pa smo došli do toga da se danas investicija isplati za oko šest-sedam godina“, kaže Maričić.

Veliku uštedu ostvario je i Đorić, koji je zahvaljujući solarnoj elektrani na kući u Grockoj, snage 10 kilovata, smanjio račune za struju i do 70%, što na godišnjem nivou iznosi između 1.200 i 1.500 evra. Njegova je procena da će mu se investicija isplatiti za manje od šest godina i ističe da oni koji više troše električnu energiju i ulaze u crvenu zonu potrošnje mogu da ostvare znatno veće uštede.

Dodatna ušteda se očekuje i posle nedavnog donošenja Uredbe Vlade o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije, kojom je smanjena cena povlačenja predatih viškova električne energije. Kupci/proizvođači su u prethodnom periodu plaćali naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača na ukupno preuzetu električnu energiju, dok je sada ta osnovica promenjena na utrošenu električnu energiju, odnosno razliku između predate i preuzete električne energije.
(B92)