Proizvodnja ove biljke nije teška, ali zahteva puno rada oko njega. Procena je da se u Srbiji gaji na 1.000 hektara, a prinos nije veći od 1.500 kilograma po hektaru. Uzgajaju se najčešće dva tipa – plavi i beli, a podelu je napravila upravo boja semenki.

U plavičastim ili belim, sitnim zrncima nalazi se čak 60 raznih ulja i masnih kiselina koji se koriste u ishrani, dok se iz suvih čaura dobijaju morfijum i drugi alkaloidi za potrebe farmaceutske industrije.

Bašte u Vojvodini nekada su bile potpuno nezamislive bez prelepih belih ili lila cvetova maka, koji se uzgajao pored već tradicionalnog povrća. Danas je ove biljke sve manje u baštama, bez obzira što su vojvođanski rezanci sa makom, kao specijalitet regiona, dospeli i u pesmu (Đorđa Balaševića). Baštovani koji ga seju, gaje ga uglavnom za sopstvene potrebe ili tek toliko da se koji kilogram nađe i za prodaju na pijaci.

Penzioner Živko Urošević iz Vojke u svojoj bašti, svake godine, među brojnim povrtarskim kulturama, ima i mak.

– Uzgajanje maka nije teško, ali kao i svaka biljka zahteva pažnju i vreme koje je potrebno odvojiti kako bi došli do rezultata. Seje se u jesen ili u proleće. Jesenja setva kreće od polovine oktobra, a prolećna krajem februara ili u martu, u zavisnosti od toga kakva je zima. Ukoliko nikne gusto, raščupava se ručno da se napravi neki razmak na širinu sremačke motike, razmak u redu je 10 centimetara , a udaljenost redova do 20 centimetara – priča sagovornik portala Biznis Telegraf.

Mak dobro uspeva na zemljištu koje nije izloženo vetru. Uzgaja se u redovima i na isto mesto se seje tek posle nekoliko godina, zbog boljeg roda.

– Ima više sorti maka, a obično ovu biljku vezujemo za crvenu, odnosno boju bulke, koja je vrsta divljeg maka. Ovaj naš domaći je ljubičaste boje, ima plavo seme. Taj plavi mak je najcenjeniji, mada sam ranijih godina imao deo bašte pod zasadom belim makom, koji ima roze cvet. To su jedine biljke koje se gaje kao cvetnice ovde u bašti – objašnjava ovaj uzgajivač koji gaji jednu od vrsta maka kojh je više.

Uzgajanje ove kulture se ne razlikuje mnogo od ostalih ratarskih kultura, ali na samom početku zahteva dobro obrađeno zemljište.

– Kalendar radova počinje u jesen, kada počinje priprema zemljišta, a potom i sejanje, koje najčešće počinjem u oktobru. Za seme nisam trošak, jer sadim svoje seme, od prethodne godine. Kišovito proleće pogodovalo je razvoju biljke, ali ne valja ni previše padavina, jer se tada mogu pojaviti i razne bolesti- priča on.

Kada mak sazri kreće njegovo branje, a to je uglavnom krajem juna, a nakon što su čaure obrane i mak izvađen, treba ga i očistiti od trunja i prljavštine, nakon čega je mak spreman za pakovanje i prodaju ili samu upotrebu.

– Kada biljka požuti i mahuna bude potpuno suva, a to je uglavnom od polovine juna. Dovoljno je da zatresete čauru i ako čujete kao semenke zveckaju kao u zvečki, znači da je mak sazreo – pojašnjava Živko.

Mahuna se tada zaseče, istrese, a zatim se mak pere.

– Moja supruga je zadužena za pranje. Najpre ga prosejemo, a potom i peremo i cedimo kroz cetke. Iako u bašti ništa ne prskamo, ove godine je mak napao crv dok je bio u cvetu, pa smo morali da ga spasavamo. Zato je neophodno pranje i sušenje – kaže Urošević.

I danas njegova supruga Milka, po tradiciji mak suši na velikim stolnjacima na jakom avgustovskom suncu.

-Iako je gajenje maka na većim parcelama potrebno prijaviti, ovako manje parcele to ne zahtevaju, a jedan od razloga zašto je mak obavezna biljka u ovom domaćinstvu je i činjenica da se u Sremu nedeljni ručak teško može zamisliti, a da se na trpezi ne nađe i štrudla s makom- navodi Živko Urošević.

Semenke maka, cele ili mlevene, mogu se naći na policama svake trgovine hrane, najčešće u pakovaanjima od 200-250 grama čuvaju se na tamnom i suvom mestu, a cena maka se kreće oko 1.000 dinara po kilogramu. Takođe od maka se proizvodi izvrsno ulje koje može biti prihvatljiva zamena za maslinovo ulje.

(Bizinfo)