Od poslastica do žestokih pića i vina, od kompota do džemova i čatnija – sve se od njih pravi. Iako smo ubeđeni da je ona naša, veoma je popularna u celom svetu u obliku raznih sorti. Ali iako je često i opora i kiselkasta, u odnosu na ostale voćke sadrži dosta kalorija i fruktoze, ali i vitamina i minerala.

Svojim slatkim ukusom podsećaju na leto, ali nas istovremeno pripremaju i za zdrav početak jeseni jer kad dani počnu da kraćaju, to znači da je počela prava sezona šljiva. Ima plavih, ljubičastih, crvenih, žutih… Mogu se jesti i sveže s drveta i sušene. Stavljaju se na torte, kramblove, od njih se prave kompoti, džemovi, pekmezi, sosovi, čatniji… U Srbiji će često reći i da je rakija samo ona od šljiva, ali u Aziji od nje prave i vino. Pripada porodici ruža i pod njenim latinskim nazivom Prunus domestica krije se bar 2.000 različitih sorti širom sveta.

Šljive mirabele

Mirabele nisu ringloviKamranAydinov - Freepik.com

Šljive mirabele su tamnožute i okrugle i zato se nazivaju i žute šljive. Sitne su, imaju sjajnu, glatku kožicu, a na plodovima takođe postoji beličasti sloj. Žuti plodovi imaju i crvene prelive, a mogu biti i više zelenkasti, ali ih nemojte mešati sa džanarikama ili ringlovima. Za razliku od njih imaju narandžasto do zelenožuto čvrsto meso i koštice koje se lako vade, a i mnogo su slađe. Mirabele, kao i domaće šljive, sadrže beta karoten, vitamin Ce i vitamine Be grupe, kalijum, magnezijum, cink i fosfor, a zbog pektina i vlakana blagotvorno utiču na varenje stimulišući rad creva.

Ona koju mi zovemo domaćom šljivom gaji se u celoj Evropi, ali se i na našim tezgama mogu naći i druge vrste, poput mirabele ili renklode, koju ne treba mešati se džanarikama, to jest ringlovima. Po svojim hranljivim sastojcima su različite od takozvanih domaćih sorti, kojih takođe ima dosta. Kojih sve, nećemo se ni truditi da vam objašnjavamo. Iako imaju slične karakteristike i što se tiče hranljivih sastojaka, ako želite da postanete ekspert, možete se raspitati kod prodavca na pijaci koje su one koje kupujete, ali ako nije u pitanju proizvođač, ni on verovatno neće znati.

Kaloričan izvor energije

Nije bitno da baš znate kako se zove ona koju ste kupili, jer imaju slične sastojke, a za sve važi da jačaju imunosistem i da pomažu kod zatvora. Ali ako ne podnosite fruktozu, izbegavajte je. Visok sadržaj šećera znači da imaju i više kalorija od mnogih drugih vrsta voća.

U proseku sadrže 10,2 odsto ugljenih hidrata, 0,6 procenata proteina, 0,2 procenta masti i 1,6 procenata vlakana. U njima se kriju i gvožđe, magnezijum, kalijum, kalcijum, bakar i cink.

Krambl sa šljivama

Krambl – zdrav i lak za pripremuwirestock - Freepik.com

Za ovaj ukusni krambl od ovsenih pahuljica potrebni su: jedan kilogram šljiva, jedan štapić cimeta, 80 grama šećera, 100 grama brašna, 100 grama putera (ili margarina), 100 grama ovsenih pahuljica i tri kašike smeđeg šećera.
Operite šljive, prepolovite ih i uklonite koštice, pa isecite na krupnije kocke. Pomešajte ih u šerpi s cimetom, četiri kašike vode i smeđim šećerom i stavite da se kuvaju. Kad masa provri, pustite da se kuva još pet minuta. Ovsene pahuljice pomešajte sa brašnom, šećerom i puterom, zamesite rukama i formirajte mrvice. Uklonite štapić cimeta, a kompot iz šerpe uspite u posudu za pečenje, rasporedite mrvice po smesi i pecite krambl u rerni zagrejanoj na 180 stepeni oko 25 minuta. Ohlađeni krambl je idealan sa šlagom ili sladoledom od vanile.

Kada su u pitanju pojedinačni vitamini, možda ne dostižu vrhunske vrednosti, ali nude zdrav kompletan paket. Pored provitamina A, vitamina Ce i vitamina E, sadrže razne vitamine iz grupe Be.

Ali u poređenju s drugim voćem, na žalost onih koji ne podnose fruktozu ili paze na kalorije, šljive sadrže posebno velike količine fruktoze. A najviše od svih sorti baš domaća šljiva, jer u 100 grama ima čak 47 kilokalorija. A suve šljive imaju svega više – i zdravih sastojaka, ali i kalorija: oko 220 kilokalorija na 100 grama. Ista količina suvog voća sadrži i 0,8 grama masti, 2,5 grama proteina i 42 grama ugljenih hidrata, od kojih su skoro svi šećeri.

Za „proterivanje”

Poznato je da šljive, posebno sušene, imaju laksativno i diuretičko dejstvo, pa se često koriste protiv zatvora. Smatra se da će samo pet komada osušenih voćki na prazan stomak „proterati” zatvor. To je zato što sadrže posebno veliku količinu sorbitola (šećernog alkohola) i rastvorljivog vlaknastog pektina. Bitno je da uvek uzmete i dosta tečnosti uz šljive. Ali do „proterivanja” može doći i nenamerno, pa zato ne treba jesti više od 150 grama šljiva odjednom.

Senf od mirabela

Senf od šljiva mirabela je jednostavan za pripremu i svojom slatkom notom će dobro ići uz neki sir, ali će oplemeniti i meso s roštilja ili grilovano povrće.
Potrebni su vam: 200 grama šljiva mirabela, dve kašike vinskog sirćeta, 50 grama šećera i dve kašike gorčice ili gorušice u prahu. Isecite šljive na komade i stavite u činiju s vinskim sirćetom, šećerom i gorčicom. Napravite od smese pire, pa kratko prokuvajte i začinite solju i biberom po ukusu. Dok je smesa još vruća, sipa se u tegle i nakon što se ohladi, može se čuvati u frižideru.

Ali šljive imaju i druge pozitivne efekte na zdravlje. Neprobavljiva dijetalna vlakna iz šljive će sa sobom iz creva odneti i razne otpadne materije i toksine, a zbog visokog sadržaja vlakana pomažu u snižavanju nivoa holesterola. Smatra se da plavi biljni pigmenti u šljivi, koji se nazivaju i flavonoidi, imaju i antiinflamatorni efekat u slučaju reume ili osteoporoze, a tvrdi se da čak mogu da pomognu u ublažavanju gihta i problema s jetrom.

Čuvajte ih neoprane

Kupujte uvek čvrste plodove. U mekima i prezrelima često se kriju i crvi. Ali pulpa treba malo i da popusti kada je stisnete. Beličasti film na plodu (poznat i kao „mraz”) dobar je jer ovaj prirodni sloj spora gljivica ne može da vam šteti, a štiti šljive od sušenja.

Domaće šljive – od požegače do čačankePixabay

Nemojte ih dugo čuvati jer zru i kada nisu na drvetu. Neoprane mogu da izdrže u frižideru i nekoliko dana. Ako želite da ih čuvate u zamrzivaču, prvo ih prepolovite i uklonite koštice i zamrznite na tacni. Koštice ne jedite jer sadrže toksične sastojke.

Alergija na šljive

Ljudi koji imaju polensku alergiju, posebno na brezu, mogu biti alergični na koštičavo voće, pa i na šljive. Uglavnom se kod svih njih s vremenom razvija i ova sekundarna alergija. Imunosistem u stvari nije u stanju da razlikuje alergene polena i alergene iz drugih biljnih vrsta jer imaju slične hemijske lance i zato će se i javiti preosetljivost. Takva unakrsna alergija između polena drveća i raznih vrsta voća i povrća, kao i orašastih plodova i začinskog bilja, nije retka. Zato svi koji imaju simptome alergije na neki od polena treba da budu oprezni čim osete grebanje u grlu ako konzumiraju neke vrste voća i povrća. Bolje je da prestanu da ih jedu, a za utehu može da im posluži to da većina njih može da jede, između ostalog, i termički obrađene šljive, u vidu džemova ili kompota.

(Pančevac / N. Simendić)

SVE O BRESKVI: Mirisne i slatke, a niskokalorične