Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja rekao je za RTS da svaki pešački prelaz mora da bude propisno obeležen, ako nije postoji procedura da se to i učini.

Savetuje roditelje da decu koja sama idu i dolaze iz škole – ne zovu dok ne stignu kući, jer ona „referišu“ telefonom kako je bilo u školi i ne gledaju pažljivo dok prelaze preko pešačkog prelaza.

Javno preduzeće „Putevi Beograda“ nadzire stanje puta, što uključuje i stanje saobraćajne signalizacije i reaguje ako im građani ukažu da su izbledeli pešački prelazi pored škole, kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Prema njegovim rečima, svaki pešački prelaz mora da bude propisno obeležen.

„Po zakonu su dužni da vrše nadzor nad svim saobraćenicama u njihovoj nadležnosti. To se odnosi na sve upravljače puteva u Srbiji, pa i na puteve Beograda”, navodi Okanović.

Pešački prelazi od pre 30 godina i danas
Okanović se setio kako su izgldali pešački prelazi sredinom devedesetih.

“Položio vozački ispit pre 30 godina, 1994. godine, za one koji se ne sećaju, tada su bile sankcije. Međutim, uprkos tome, pešački prelazi su bili odlično održavani, redovno su obnavljani na svakih šest meseci i bili su zaista u dobrom stanju i neuporedivo bolji nego što su sada. Dakle, nešto očigledno tu nije kako treba i moramo da se zapitamo ko je zbog toga odgovoran”, ispričao je Okanović.

Kome prijaviti izbledeli pešački prelaz
Ponavlja da je najredovnija procedura da upravljač puta sam vrši nadzor, a neka vanredna procedura jeste da im na neregularnost ukažu građani.

“Znači, nikom nije zabranjeno da prijavi. Direktoru škole to nije obaveza, ali može, može Savet roditelja, može svaki građanin. Po proceduri koja važi u gradu Beogradu obraćate se Beokom servisu. Dakle, Beokom servis je nadležan da prima sve primedbe građana i da šalje nadležnim organima. Možete, naravno, direktno da se obratite javnom preduzeću Putevi Beograda, ali problem je u tome što se ne postupa po tim prijavama”, istakao je Okanović.

Odgovarajući na pitanje kako zna da se ne postupa po prijavama, kaže da ima veliki broj pritužbi građana koji se žale da su ukazali nadležnima na nepropisno stanje signalizacije, a problem nije rešen.

Sporan znak „stop“
Konkretno ja naveo primer da je u februaru sam prijavio da nema znaka „stop“ na uglu Dunavske i ulice Tadeuša Košćuška u Beogradu.

“Sada je septembar, prošlo sedam meseci i niko se nije udostojio da postupi po toj prijavi i da stavi znak stop. To je, inače, vrlo prometna raskrsnica. Imamo čak primere mnogih mojih kolega, sabraćajnih inženjera koji takođe reaguju, međutim, odziva nema”, navodi Okanović.

Saobraćajne nezgode kod škola
Okanović navodi da postoje saobraćene nezgode u zonama škola gde je osnovni uticajni faktor ponašanje vozača, zatim ponašanje samog pešaka, odnosno deteta.

Takođe postoji uticajni faktor vezan za stanje puta, konkretno stanje saobraćene signalizacije. A može doći do saobraćene nezgode usled tehničke nespravnosti vozila.

„Sve u svemu, nije dopustivo da u 21. veku stanje saobraćene signalizacije, nigde pa ni u zonama škola, bude onakvo kako se mogže videti na društvenim mrežama“, kaže on.

Ali ne možemo da dozvolimo da nam deca hodaju na neobeleženim, odnosno nevidljivim pešačkim prelazima, podvukao je Okanović.

Ograničenje brzine u zonama škole
Ograničenje brzina u zonama škole je 30 kilometara na čas ukoliko je u naselju, a kazne su od 3.000 dinara za neko minimalno prekoračenje, pa do 30 dana zatvora ako su u pitanju velika prekoračenja, ali ukoliko dođe do sudara, odnosno ukoliko dođe do povređivanja deteta, onda su kazne mnogo veće.

Ukoliko je u pitanju povređivanje deteta na obeleženom pešačkom prelazu i ukoliko dođe do smrtne posledice, onda je zaprećena kazna do 12 godina zatvora.

„Tako da molim sve vozače, shvatite, ima razloga zašto je brzina ograničena na 30 kilometara na čas“, kaže Okanović.

Što se tiče kazni za parkirane automobile kod škole, one zaviseod toga da li se primenjuje Zakon o bezbednosti u saobraćaju ili odluka o komunalnom redu.

Kada deca sama krenu u školu
Okdanović kaže da će deca u početku biti jako savesna i pažljiva, međutim, vremenom dolazi do opuštanja, na putu od kuće do škole. Poručio je roditeljima da se potrude da ne dođe do opuštanja kod deteta, da to ne uđe u njihovu rutinu i da dete prosto ne gleda ni levo ni desno.

„Molim roditelje da skrenu pažnju deci na sledeće: deca neredko uopšte ne gledaju da li nailazi vozilo, nego osluškuju. Međutim, problem je što imamo sada električna vozila koja su bešumna. Imamo i bicikliste, posebno dostavljače koji su, da tako kažem, nemilosrdni. Dakle, molim vas, podsetite dete da, bez obzira da li čuje neko vozilo, uvek mora da pogleda“, izričit je Okanović.

Roditelji, strpite se da dete dođe kući pa razgovarajte
Roditelji moraju stalnim, upornim, dosadnim ponavljanjem da podsećaju decu na pravila.

„Neretko, sam roditelj izaziva dete da koristi telefon dok prelazi ulicu. Na primer, dete izađe iz škole i onda roditelj zahteva da mu dete ispriča kako je protekao dan u školi. Ne može da se strpi da dete dođe kući i onda dete prelazi pešački prelaz, vrlo revnostno priča mami ili tati šta se dogodilo u školi i uopšte ne gleda da li nailazi automobil ili ne. Dakle, drage mame i tate, strpite se da dete dođe kući i onda se ispričajte, nemojte preko telefona“, zaključio je Okanović.
(RTS)