Početak školske godine predstavlja veliki udar na kućni budžet. Taman kada su roditelji pokrpili finansije, dolazi sledeći, koji nije toliko intenzivan, nego su to lagani sitni udari koji traju unedogled. S početkom školske godine intenziviraju se i vannastavne aktivnosti, a s obzirom na to da su školarci u uzrastu u kojem su često neodlučni i žele da probaju sve što im se nudi, dešava se da jedno dete ima i po nekoliko aktivnosti. To roditeljima komplikuje kako organizaciju vremena, tako i kućni budžet, jer sume koje treba izdvojiti neretko premašuju i 10.000 dinara mesečno po detetu u Pančevu, a u većim sredinama ovaj trošak ide i preko 15.000 dinara. Preciznije, pod vannastavnim aktivnostima se podrazumevaju sportski treninzi, ples, učenje jezika, pohađanje muzičke škole ili škole glume, radionice crtanja, origamija itd. Članarine ili časovi uglavnom koštaju po nekoliko hiljada dinara, a kada se tome doda neophodna oprema, potrebna suma se znatno uvećava.

Beograd najskuplji

Sudeći prema cenama u većim gradovima u Srbiji, sličnu svotu za ove namene odvajaju roditelji širom zemlje. U našem gradu treniranje najpopularnijeg sporta među dečacima, fudbala, mesečno košta kao u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, od 3.000 do 4.000 dinara. U ovo nisu uračunati troškovi poput opreme, kotizacije, putovanja na utakmice i sl. Ukoliko se deca odluče za treniranje košarke ili odbojke, roditelji će za plaćanje članarine morati da odvoje od 2.500 do 4.000 dinara, dok borilački sportovi poput džuda, aikida, taekvonda i karatea koštaju od 2.000 do 4.000 dinara. Za treniranje ritmičke gimnastike, koja je vrlo popularna među devojčicama, potrebno je izdvojiti isto koliko i za fudbal. Kada je reč o plivanju, cene škola plivanja u Beogradu kreću se oko 5.000 i nešto su skuplje nego u drugim gradovima, a među njima je i Pančevo, gde treba izdvojiti 4000 dinara.

Čemu privatni časovi!?

Poslednjih godina su veoma popularne radionice u okviru edukativnih centara, školice mudrog i brzog čitanja, mentalne aritmetike i slične škole i radionice koje razvijaju sposobnosti učenja i logičkog rasuđivanja. Za ovu aktivnost roditelji moraju mesečno da izdvoje oko 40 evra, a u drugim gradovima nešto manje.
Na sve ovo treba dodati i privatne časove matematike, fizike, hemije, srpskog…, jer nezainteresovanim đacima koji ne prate na času ipak je lakše da ih neko uči nego da sami savladaju „teško” gradivo. Ovaj trošak je besmislen! Uz malo truda roditelja i dece, ovaj besmisleni trošak može da se pretvori u pozamašan džeparac.

Pančevac/Z.S