Savez invalida rada održao četvrto „Slikarsko druženje“

Četvrto „Slikarsko druženje” u organizaciji Saveza invalida rada održano je u sredu, 29. oktobra, u lokalu pod nazivom „David”, gde je njih tridesetak moglo nesmetano da stvara uz lepo druženje.

Predsednik Saveza invalida rada iz Pančeva, Slobodan Stefanović, napomenuo je da to udruženje u ovom formatu postoji više od jedanaest godina, a da se dve godine manje bavi slikarskim radionicama, dok od pre četiri godine organizuju i ovakve slikarskim kolonijama.

– Ovom prilikom okupili smo 28 slikara iz 10 udruženja invalida širom Vojvodine, a primarna svrha je druženje i lepo je što su se odazvali svi kod kojih smo i mi bili. Inače, naša amaterska grupa funkcioniše još od 2015. godine i trenutno broji desetak slikara, koje podučava proslavljena pančevačka likovna umetnica Jelena Badnjevac Ristić, a ovaj skup zapravo je samo kruna našeg angažovanja sa željom da članovima priuštimo lepe i kreativne trenutke. Moram da napomenem da su nam za ovo četvrto „Slikarsko druženje” sredstva obezbedili Grad Pančevo, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Savez invalida rada. Zahvaljujem se zameniku gradonačelnika Predragu Stojadinovu, koji je i otvorio našu manifestaciju, kao i gradskom sekretaru za socijalna pitanja Mirjani Savkov, što nas je udostojila svog prisustva – navodi Stefanović.

Događaju je prisustvovao i potpredsednik Saveza invalida rada Srbije, Stanko Nimčević, koji je izrazio veliko zadovoljstvo viđenim.

– Evidentno je da je svake godine sve više i više sve boljih slikara. Međutim, nismo se ovde skupili da merimo ko je bolji od koga, već da istaknemo koliko je važno učestvovati u ovakvom plemenitom poduhvatu. Zahvaljujemo članovima na tome što prenose svoje umeće tako da i mi možemo uživati u njihovom stvaralaštvu. Želim im mnogo zdravlja i entuzijazma i da nastave sa radom – naveo je Nimčević.

Kao što je rečeno, suštinski glavnu ulogu u ovom plemenitom poduhvatu odigrala je slikarska Jelena Badnjevac Ristić, koja već desetak godina vodi ovu radionicu.

– Došli smo na ideju zahvaljujući Savezu invalida rada. U početku se malo ljudi odazvalo, jer su mnogi bili skeptični prrema našoj zamisli. Krenulo je nesigurno, ali kako je vreme odmicalo, kako smo rasli i napredovali, sve više ljudi nam se pridružilo, jer je to starija populacija, to jest invalidi rada i penzioneri, kojima je ovako nešto veoma korisno. Tako da se sada okupljamo svake srede od 10 do 13 sati u prostoru koji adekvatno opremljen, a desetak članova redovno dolaze. Radimo na različite teme, uglavnom pejzaše, pa kada je lepo vreme odemo u prirodu, najčešće do Tamiša, a bili smo čak i u Beloj Crkvi i Peščari. Radi se u ulju, akrilu i pastelu, a kako napredujemo koristimo i teže tehnike kao što je akvarel. Oni na tim slikama uglavnom iskazuju svoja osećanja, a ovo je zapravo radna i psihička terapija – ističe slikarka.

Jedan od učesnika radionica i kolonije Milenko Lukić je u udruženju od 2018. godine.

– Pre toga sam se bavio pecanjem, a kako sam stario tako sam lagano od njega odustajao i prelazio na slikanje. To me zaista veoma ispunjava, kao i moje vreme tokom kojeg veoma često razmišljam o svojim slikama ili ih dorađujem. Najviše volim da slikam pejzaže, a sviđa mi se i društvo s kojim radim i družim se. I dok kod pecanja riba često umakne, ovde ništa ne beži; sve je pred tobom – platno, boje, četkice i sve je na tebi – navodi Milenko.

Kata Stefanović ističe da je, nakon što je othranila decu i unuke, dobila mnogo slobodnog vremena, po je ovo bio odličan način da ga popuni.

– Još kao dete sam imala afinitet prema slikanju, tako da sam tu našla sebe. Ništa mi nije teško i jedva čekam tu sredu kada radimo i ujedno se lepo družimo, šta nas sve zajedno čini veoma zadovoljnim. Najbolje mi ide mrtva priroda, a mada uspešno slikam i prirodu – istakla je Kata.

(Pančevac/J. Filipović)

Pogledajte kako su se družili slikari iz 10 udruženja invalida rada

MEĐUNARODNI DAN OSOBA SA INVALIDITETOM Zaštitnik građana: Obezbediti jednake šanse za svakog pojedinca