Agronomi kažu, imajući u vidu klimatske promene i iskustva iz ranijih godina, da se žito može sejati i do 15. novembra, a posle tog datuma setva predstavlja rizik, jer se pšenica ne može dobro pripremiti za zimske uslove.

Setvu pšenice pratile su loše finansije ratara zbog niske cene hlebnog zrna i visokih troškova setve. Otuda najava zemljoradnika da će umesto deklarisanog semena koristiti takozvano seme s tavana, nastalo u sopstvenoj proizvodnji. Nedavno postignut sporazum poljoprivrednika i Ministarstva poljoprvrede da će dobiti 10.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme za ovu godinu najkasnije za mesec dana svi koji ostvaruju podsticaje za biljnu proizvodnju, možda bi mogao popraviti kvalitet setve i doprinese da pšenice bude posejano više nego lane.

− Tamo gde je pšenica posejana između 10. i 20. okobra već je nikla i stigla do trećeg lista − izjavio je za Dnevnik stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević. − U to vreme bili su idealni uslovi za setvu, bilo je vlažno zemljište i temperatura vazduha dobra da se oranice pripeme za jesenju setvu. Već posle 20. oktobra ko je sejao žito sada ima pšenicu koja niče neujednačeno, jer je zemljištu i tada a i sada potrebna vlaga. Kiše treba bar 10−20 litara po kvadratnom metru i zato se ratari savetuju da valjkom pređu preko oranica, kako bi valjak povukao vlagu iz dubljih slojeva i seme pšenice krenulo da niče ujednačeno.

Prof. dr Malešević ističe da je pšenicu uvek dobro sejati, bolje nego kukuruz, jer tokom zime ima potrebnu vlagu i dospeva krajem juna i početkom jula, kada već stižu vrućine.

Foto: PexelsFoto: Pexels

Ječam na 100.000 hektara

Od ozimih kultura Žita Srbije izdvojila su još ječam, za koji očekuju da će zauzeti od 90.000 do 100.000 hektara .To su, rekla je direktorka Sunčica Savović, uobičajene površine, mada bi mogao i više da se seje, jer je malo skuplji od pšenice i koristi u pivarstvu.

Na području južne Bačke ječam je posejan na oko 3.500 hektara, a tritikala koju seju stočari na oko 800 hektara.

Ozima kulutra je i uljana repica. Ona se seje iz godine u godinu na sve većim površinama. Lane ju je bilo na više od 35.000 hektara. Ovog septembra je posejano manje jer je u vreme setve još vladala suša pa su uslovi za sejanje bili loši. U Južnobačkom okrugu zauzela je ove godine 2.800 hektara.

Po rečima agronoma iz Poljoprviredne stučne službe Novi Sad Srđana Tatomirova, pod žitom se na području ove stanice, koja pokriva Južnobački okrug, nalazi oko 40.000 hektara, što je više nego prošle jeseni.

− Ove jeseni su zemljoradnici posejali više pšenice, iz već poznatih razloga, straha od visokih dnevnih temeratura − kazao je Tatomirov.

Direktorka Žita Srbije Sunčica Savović izjavila je da se očekuje da pšenice bude oko 500.000 hektara, mada ističe da postoji mogućnost da je bude i na 580.000 pa i 600.000 hektara.

− Setva još nije završena i podaci o zauzetim površinama pod pšenicom još se prikupljaju. Ali ima izgleda da pod pšenicom bude od 580.000 do 600.000 hektara, što bi predstavljalo veliko iznenađenje.Ukoliko je bude bilo više nego što smo procenili, onda razlog treba da bude, između ostalih, i u plororedu i što je pšenica prvi prihod u godini poljoprivrednicima − navela je direktorka Savović.

(Dnevnik/Z. Delić)

PODSTICAJ U BILJNOJ PROIZVODNJI Počela isplata dodatnih 10.000 dinara po hektaru