KRAJEM DECEMBRA KREĆE SEZONA SNIŽENJA Evo kako razlikovati akciju od prividnog popusta
Krajem decembra počinju sezonska sniženja koja predviđa i definiše Zakon o trgovini, a koja se završavaju 10. januara.
Novembar je završio najpoznatijim šoping-danom – Crnim petkom – ali, prema domaćem Zakonu o trgovini, već sredinom decembra kreću praznična sezonska sniženja koja traju nešto više od dve nedelje – od 25. decembra do 10. januara. To je prilika da se ukaže na prava potrošača, kao i obaveze trgovaca kada su u pitanju različiti prodajni podsticaji kojima se potrošači motivišu da obave kupovinu.
Za početak je važno znati da ponuda prodajnog podsticaja sadrži: vrstu sniženja, precizno i jasno određenu robu na koju se odnosi, period važenja podsticaja sa naznakom datuma početka i datuma isteka, a u slučaju rasprodaje sa naznakom „dok traju zalihe”, kao i sve eventualne posebne uslove u vezi sa ostvarivanjem prava na podsticaj. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) objašnjavaju koje su razlike između sniženja i rasprodaje i ukazuju na to koja su prava kupaca u tom slučaju.
– Uskoro kreću sezonska sniženja. To je prodaja robe po sniženoj ceni nakon sezone i organizuje se dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula. Sezonsko sniženje može trajati najviše 60 dana po sezonskom sniženju – objašnjavaju iz NOPS-a. Oni pominju najčešće situacije sa kojima se prilikom kupovine susreću potrošači i za koje je Zakon o trgovini predvideo novčanu kaznu.
– Trgovac, na primer, oglasi najviši procenat sniženja, a u maloprodajnom objektu je zanemarljiv broj artikala po toj ceni. Zakon propisuje da kod oglašavanja procenta sniženja, najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca – kažu iz ove potrošačke organizacije. U drugom slučaju potrošači često imaju utisak da su u pitanju prividna sniženja, da je cena na koju se popust oglašava kratak period bila u ponudi.
U ovom slučaju, objašnjavaju, zakon kaže da je zabranjeno oglašavanje prodajnih podsticaja kojim se oglašava navodna rasprodaja ili prividno sniženje cene robe ili usluga ako je ranija cena neistinito prikazana ili je bila ponuđena po ranijoj ceni u zanemarljivo kratkom periodu.
– Imamo i slučaj da se u praksi ne navodi jasno razlog sniženja kada on postoji. Prema našim propisima, ukoliko se sniženje odnosi na robu kojoj je umanjena upotrebna vrednost (roba sa greškom, oštećenje, pred istekom roka trajanja i sl.), taj razlog se mora jasno i nedvosmisleno istaći na prodajnom mestu – navode iz NOPS-a.
Na našem tržištu se najčešće tokom godine susrećemo sa akcijskim prodajama. To je prodaja robe po ceni koja je niža od prethodne i ne traje duže od 31 dan. Trgovac i pružalac usluge koji organizuju akcijsku prodaju sa rokom važenja do tri dana ne moraju da istaknu sniženu i prethodnu cenu, već jasno određenje procenta sniženja.
Trgovac je dužan da se pridržava istaknute cene i uslova prodaje. Ukoliko je oglašena cena na osnovu koje se neko odlučio za kupovinu istaknuta uz robu, ona mora biti obračunata prilikom izdavanja računa. Česta je situacija da akcijska cena koja se nalazi uz artikal na kasi bude zanemarena i da se potrošaču obračuna viša cena, odnosno ona na koju je oglašen popust.
– U tim situacijama imate pravo da zahtevate cenu koja je uz robu istaknuta i da insistirate da vam prodavac pod tim uslovima robu i proda. Suprotno postupanje, to jest odbijanje trgovca da postupi po vašem zahtevu predstavlja zakonom sankcionisan prekršaj – ističu naši sagovornici. Za razliku od akcije, rasprodaja je prodaja robe po nižoj ceni u odnosu na prethodnu cenu u slučaju prestanka poslovanja trgovca, prestanka poslovanja u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe.
– Trgovac je dužan da fizički izdvoji robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima. Od objavljivanja rasprodaje do kraja njenog trajanja trgovac ne sme da naručuje i uključuje u rasprodaju nove količine robe koja je predmet rasprodaje – kažu iz NOPS-a i poručuju da sve nepravilnosti mogu da se prijave Tržišnoj inspekciji, koja je nadležna za nadzor propisa koji se tiču prodajnih podsticaja, piše „Politika“.
(Pančevac/Bizportal)
BELA CRKVA: Provera ispravnosti alarmnih sirena 4. decembra u 12 sati
