Anticipirajući razvoj tehnologije sa fokusom na sve široj primeni i daljem unapređivanju AI (artificial intelligence), o kojoj postoje suprostavljena mišljenja, kao čovečanstvo dospevamo do novog nivoa komunikacije u kome sve više posreduju programi visoke robotike, neuralne mreže te misleći kompjuterski sistemi i inženjerski razvoj jezika.

Ovakav razvoj međutim ne donosi pomake na polju humanistike, etike, konsolidaciju društveno-političke sfere niti umanjenje štetnih efekata delovanja čoveka na biosferu i biodiverzitet. Stoga kroz dela umetnika rekonstruišemo moguće tačke povratka u utočište, prostor koji bi izvan defetističke pretpostavke Matriksa omogućio nove spoznaje i rehumnaizovanu svest.

Od Odisejevog povratka na Itaku (8–7. vek pre nove ere), preko Ničeovog uticajnog Večnog povratka, koji su ipak kritikovali Hajdeger i drugi naučnici i filozofi, pa sve do Eribonovog Povratka u Rems (2009), povratak korenima uvek je nosio sa sobom dva varijabilna momenta: prvi – stvari koje smo napustili nikada ne ostaju iste i drugi – mi sami nikada ne ostajemo isti. Ipak, to ne znači da taj povratak nema smisla: on nam omogućava da tu promenu definišemo, da je kvantifikujemo, sagledamo, te seže dublje u pitanja identiteta.

Kad govorimo o tehnologiji, povratak ne predstavlja odbacivanje njenih mogućnosti, vraćanje u varvarstvo ili predistoriju. To prvenstveno znači preispitivanje konsekvenci koje ove tehnologije donose napredujući bez obzira na čovekova ograničenja: etička, fizička, psihološka, ali i ona koja su društveno generisana kao što su pol, rodna, klasna, rasna, ideološka, religijska i nacionalna pripadnost. Preispitivanje novih tehnologija ne znači odbacivanje svega novog, već zadržavanje kritičke distance, svesti o posledicama neograničenog progresa i sagledavanje novih društvenih modela, kroz detekciju problema koji se generišu u novim društvenim uslovima.

Metodološki pristup fenomenima nove tehnologije kroz ovu izložbu bazira se na prinicipima koje je poznati nemački teoretičar medija Zigfrid Zielinski izrazio na sledeći način: Naša estetska dužnost je da shvatimo ozbiljno ono što je suprotno, što je dvosmisleno i da to kombinujemo sa različitošću i nepredvidljivošću. Međutim, to je moguće samo ako se zauzme osnovni stav koji je dvojak: simbolički izraz lokalnih i heterogenih događaja u globalnoj mreži omogućava korišćenje mreže za jačanje lokalnih događaja, ali istovremeno zadržavanje otvorene opcije da bude sposoban bez toga.

Glavni cilj izložbe je da kroz radove nekoliko umetnika i umetničkih kolektiva, polazeći od pojmova koji su opstali u misaonom repertoaru kroz vekove u obliku idealnih svetova, prateći granične vrednosti kritičke i refleksivne misli o njima, i koristeći novu tehnologiju kao izražajno sredstvo, ostvari dijalog sa apokaliptičnim perspektivima sadašnjice, da bi ocrtali ili možda omogućili podsećanje na drugačije potencijale budućnosti.

Izložbu je podržao Grad Pančevo.

Tehnička podrška: Udruženje likovnih umetnika Srbije, Muzej savremene umetnosti MSUB, Fakultet primenjene umetnosti i Muzej primenjene umetnosti Beograd.

(Pančevac)