VUČIĆ IZRAZIO SAUČEŠĆE SI ĐINPINGU: Naše misli su sa porodicama žrtava i povređenih i sa građanima Kine
NIS kontinuirano ulaže u modernizaciju i proširenje svojih kapaciteta, što potvrđuju i dosadašnja ulaganja u Rafineriju nafte Pančevo
NIS kontinuirano ulaže u modernizaciju i proširenje svojih kapaciteta, što potvrđuju i dosadašnja ulaganja u Rafineriju nafte Pančevo
PANČEVAC: Nakon kapitalnog remonta Rafinerija je ponovo u redovnom procesu proizvodnje. Koliki je obim prerade i ima li određenih novina u procesu prerade nafte u našem gradu?
VLADIMIR GAGIĆ: Ovogodišnji kapitalni remont Rafinerije nafte Pančevo jedan je od najkompleksnijih u njenoj istoriji. Prvi put se remontuju sva rafinerijska postrojenja u jednom remontu i prvi put je međuremontni ciklus trajao pet godina (poslednji remont je rađen 2019. godine). Ovo govori o povećanju pouzdanosti i efikasnosti rafinerijskih postrojenja. Svaki remont je značajan korak ka daljoj modernizaciji i unapređenju proizvodnih kapaciteta, kao i pouzdanosti rada postrojenja. Kada je u pitanju ovogodišnji remont, mogu slobodno da kažem da je reč o poduhvatu vrednom 9,3 milijarde dinara, odnosno projektu koji je omogućio modernizaciju svih postrojenja, među kojima su i neka novoizgrađena koja su remontovana prvi put. Takođe je realizovano 12 investicionih projekata vrednih 4,1 milijardu dinara i 33 projekta investicionog održavanja u vrednosti od 1,7 milijardi dinara. Pored toga što nam je bio cilj da povećamo energetsku efikasnost i unapredimo zaštitu životne sredine, važno je naglasiti da je remont i naša zakonska obaveza kroz koju nastojimo da obezbedimo dugoročnu pouzdanost svih aspekata proizvodnje. O obimu izvršenih remontnih radova najbolje govore brojke, a remont je izvršen na 34 reaktora i apsorbera, zamenjeno je 850 kubnih metara katalizatora, remontovano je 245 posuda pod pritiskom, 47 kompresora i pumpi, 310 razmenjivača toplote. Rezultat remontnih aktivnosti je dodatno unapređenje pouzdanosti, energetske efektivnosti, a uveli smo i nove standarde ekološke održivosti proizvodnje. Osim na kvalitetu radova, fokus svih aktivnosti bio je na bezbednosti svih učesnika, s obzirom na to da je, pored naših zaposlenih, na remontnim radovima i projektima bilo angažovano još oko 3.600 eksternih izvođača. Važno je istaći i da su sve aktivnosti izvedene u skladu s najstrožim ekološkim standardima, čime je omogućen nastavak proizvodnje visokokvalitetnih derivata koji zadovoljavaju sve domaće i međunarodne standarde.
• Investicije su sastavni deo poslovne politike vaše kompanije. Svake godine rafinerijska prerada je u žiži investicionog ulaganja NIS-a. Kakvi su planovi NIS-a za naredni period kada je reč o ovom segmentu poslovanja?
– NIS kontinuirano ulaže u modernizaciju i proširenje svojih kapaciteta, što potvrđuju i dosadašnja ulaganja u Rafineriju nafte Pančevo. Od 2009. godine u modernizaciju domaćeg prerađivačkog kompleksa uložili smo preko 900 miliona evra. Važno je istaći da je modernizacija Rafinerije jedan kompleksan i dugoročan proces, jer jedino kontinuiranim ulaganjima možemo da opstanemo na izuzetno konkurentnom tržištu. Od 2009. godine sproveli smo dve faze modernizacije. Tokom prve faze omogućili smo proizvodnju goriva po evropskim standardima kvaliteta, čime je obezbeđena energetska stabilnost domaćeg tržišta. Zahvaljujući ovim investicijama, NIS je postao i izvoznik goriva i potvrdio status najvećeg domaćeg snabdevača. Takođe, puštanjem u rad kompleksa MHC/DHT u okviru prve faze modernizacije smanjena je emisija štetnih gasova za više od 10 odsto, a svi proizvodi imaju manje od 10 ppm sumpora. Kulminacija druge faze modernizacije bila je puštanje u rad kompleksa „Duboka prerada”, vrednog više od 300 miliona evra. Radom ovog postrojenja omogućili smo povećanje dubine prerade sa 84 odsto na 99 odsto, što je u rangu najboljih evropskih rafinerija. Ujedno, ovim je praktično prestala proizvodnja visokosumpornog mazuta, što daje značajne ekološke prednosti, a povećana je proizvodnja najkvalitetnijih goriva, koja su ujedno i najvrednija na tržištu. „Duboka prerada” je omogućila i početak domaće proizvodnje naftnog koksa, koji se ranije uvozio u Srbiju. Ali modernizacija Rafinerije je posao koji praktično nema kraj, jer stalno moramo raditi na tome da budemo efikasniji, operativniji, da automatizujemo procese i više štitimo životnu sredinu. Fokus budućih investicija biće na jačanju tehnološke povezanosti između Rafinerije i „Petrohemije”, uz veću fleksibilnost u proizvodnji, u zavisnosti od tržišnih potreba. NIS kontinuirano ulaže u razvoj i modernizaciju svojih prerađivačkih kapaciteta i ostaćemo i nadalje usmereni na modernizaciju, povećanje energetske efikasnosti Rafinerije, kao i digitalizaciju poslovnih procesa, sa akcentom na ekološkim komponentama prilikom realizacije svih novih projekata u Rafineriji.
• HIP – „Petrohemija” je akvizicija regionalnog lidera u preradi nafte koja je u skladu sa strateškim interesima razvoja NIS-a. Koliko i na koji način sinergija s petrohemijskom proizvodnjom doprinosi ukupnom proizvodnom potencijalu NIS-a?
– Globalno naftno tržište je nepredvidivo i činjenica je da opstaju samo kompanije koje diverzifikuju paletu proizvoda. Danas smo svedoci sve veće integracije rafinerijske i petrohemijske industrije, dok je prerada nafte za potrebe petrohemijske industrije u porastu. Samim tim i integracija HIP – „Petrohemije” u poslovni sistem NIS-a predstavlja strateški i logičan potez, s obzirom na tehničko-tehnološku povezanost dvaju kompleksa. Između ostalog, „Petrohemija” koristi primarni benzin iz Rafinerije kao osnovnu sirovinu. S druge strane, pirolitički benzin koji se dobija u HIP – „Petrohemiji” koristi se za dalju preradu u Rafineriji u svrhu dobijanja komponenti motornih benzina i hemijskih proizvoda. Postoje i drugi benefiti integracije, poput jačanja naftno-petrohemijskog sektora Srbije, što ga čini fleksibilnijim i konkurentnijim. Sinergija dvaju kompleksa, bez sumnje, doprineće većoj optimizaciji resursa, kao i jačanju pozicije na tržištu, čime se obezbeđuju tehnološki napredak i jača tržišna konkurentnost domaćih prerađivačkih kompleksa. Važno je takođe naglasiti da je proširenje poslovnih aktivnosti NIS-a na područje petrohemijske industrije u skladu sa strategijom diverzifikacije poslovanja, koja uključuje projekte iz sektora energetike i petrohemije. Kao deo Ugovora o strateškom partnerstvu, NIS je preuzeo obavezu da u narednih šest godina izvrši dokapitalizaciju HIPP-a u iznosu od 150 miliona evra, što će omogućiti izgradnju fabrike za proizvodnju polipropilena s kapacitetom od najmanje 140.000 tona godišnje. Ovaj projekat predstavlja jednu od ključnih investicija u budući razvoj i konkurentnost NIS-a na tržištu. Osvrnuo bih se na još jedan aspekt jačanja domaćeg naftno-petrohemijskog sektora, a on proizlazi iz činjenice da su kako Rafinerija nafte Pančevo, tako i HIP – „Petrohemija” značajni poslodavci za lokalnu zajednicu, koji, između ostalog, u kontinuitetu ulažu u obrazovanje novih generacija, u skladu s našim biznis potrebama. Između ostalog, uspostavili smo stratešku saradnju sa četiri srednje škole od značaja za našu industriju. Ta saradnja ima za cilj unapređenje nastavnog procesa u okviru određenih obrazovnih profila za potrebe kompanije, ali i angažovanje mladih profesionalaca koji svoje poslovne korake mogu napraviti u velikim sistemima kao što je NIS.
• NIS je aktivni učesnik tranzicije „zelena agenda”. Na koji način se Rafinerija transformiše u skladu sa ovom razvojnom međunarodnom ekonomskom politikom?
– Kompanija NIS u kontinuitetu ulaže u projekte koji doprinose smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu. Ono na što smo posebno ponosni jeste činjenica da je značajan deo ekoloških investicija na nivou kompanije realizovan u Rafineriji nafte Pančevo, jednoj od najmodernijih i „najzelenijih” u ovom delu Evrope. Od 2009. godine u oblast zaštite životne sredine u pančevačkoj rafineriji uloženo je oko 95 miliona evra. Zahvaljujući ekološkim investicijama koje su realizovane u pančevačkoj rafineriji tokom prethodnih petnaest godina, smanjili smo emisije oksida sumpora, oksida azota i praškastih materija za čak 90 odsto. Kao rezultat, Rafinerija nafte u Pančevu je 2017. godine postala prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo dozvolu za intregrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Reč je o najznačajnijem dokumentu koji jedan operater može da dobije, čime je potvrđeno da je prerađivački kompleks NIS-a među najkvalitetnijim evropskim proizvođačima i bitan činilac obezbeđenja kontrolisanih uslova zaštite životne sredine. Ove godine pančevačka rafinerija je dobila novu integrisanu IPPC dozvolu, potrebnu nakon izgradnje postrojenja „Duboka prerada”, čime je još jednom potvrđeno da je proizvodni proces u Rafineriji usklađen s najvišim domaćim i evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine i da je održivi razvoj naše strateško opredeljenje, a sve u u korist zajednice u kojoj živimo i radimo. Ova dozvola je ujedno i obaveza da nastavimo da koristimo najbolje dostupne tehnologije u korist unapređenja zaštite životne sredine, kao i da osavremenjujemo svoja postrojenja. Takođe, s ciljem usaglašavanja sa zahtevima propisanim Zakonom o klimatskim promenama i Pravilnikom o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (Greenhouse Gases – GHG), u decembru 2024. godine ishodovana je dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte za Rafineriju nafte Pančevo. U narednoj godini se nastavljaju aktivnosti na uspostavljanju sistema monitoringa i izveštavanja o emisijama GHG, kao i na izradi i verifikaciji Izveštaja o emisijama GHG, sve u skladu s propisanim zakonskim rokovima.
(Pančevac Z.St.)