Čačak – Nekada su domaći sapuni od životinjske masti i kaustične sode bili osnovno higijensko sredstvo, ali su vremenom pali u zaborav. Ipak, Dijana Rančić iz Čačka odlučila je da sačuva znanje svojih baka i prilagodi ga savremenim potrebama.

Njena priča počela je kada je starija ćerka imala probleme sa kožom, što je porodicu navelo na potragu za prirodnim rešenjem.

– Ušli smo u taj začarani krug sa kortikosteroidima i tražili smo rešenja koja će omogućiti da koža bude bolje“, objašnjava Dijana za RINU.

Kako bi stekla stručno znanje, završila je kurs kod profesora Zorana Vujčića na Hemijskom fakultetu i tako ušla u svet pravljenja domaćih sapuna za koje u šali kaže da peru sve sem obraza. Proces proizvodnje prirodnih sapuna zahteva preciznost.

Prvo je bitno da se izvažu ulja i puteri i da se istopi na sobnu temperaturu, oko 30-37 stepeni. Zatim se rastvara natrijum hidroksid u vodi i spaja sa uljima, čime dolazi do saponifikacije. Nakon toga dodajemo mirisna ulja i boje, pa mešamo štapnim mikserom dok ne dobijemo konzistenciju pudinga“, detaljno opisuje Dijana.

Milica Isailović, koja je nekada koristila Dijanine proizvode, danas joj pomaže u izradi sapuna.

– Nema hemikalija kao kod kupovnih sapuna, nema baza koje kasnije štete koži. Ovo je sve na biljnoj i prirodnoj bazi, i zato je meni, koja imam preko 40 godina, idealno za negu lica i kože, ističe Milica.

Osim sapuna, Dijana izrađuje i šumeće kupke i grožđane masti, dodatno obogaćujući ponudu prirodne kozmetike.

– Domaći sapuni nisu novitet, vekovima su bili glavno higijensko sredstvo. Ja sam taj recept malo usavršila, ali i unapredila“, zaključuje Dijana.

(Pančevac/RINA)

Milisav ne odustaje od proizvodnje ćumura, vlada velika potražnja

SIMINI KONJI SU NAJVEĆI ŠAMPIONI NA BALAKNU: Od siromašnog mladog rabadžije do velikog domaćina