
AMSS: Vozači oprez, mestimično mokri kolovozi i opasnosti od odrona
Dok broj rukovodilaca i funkcionera u Pančevu raste, manje je tehničara i trgovaca - pokazuju podaci s popisa Republičkog zavoda za statistiku
Dok broj rukovodilaca i funkcionera u Pančevu raste, manje je tehničara i trgovaca - pokazuju podaci s popisa Republičkog zavoda za statistiku
O radno aktivnom stanovništvu uvek se pitalo na popisima posle Drugog svetskog rata jer na osnovu toga i vlast treba da procenjuje šta joj je činiti kada je ekonomija u pitanju. Pre nego što vam skrenemo pažnju na najvažnije i najzanimljivije tendencije kada su u pitanju poslovi od kojih Pančevci žive, moramo napomenuti i to da neki bitni podaci za ovu analizu nedostaju ili bar u javnosti nisu objavljeni. Reč je, na primer, o radnom angažmanu koji nam govori da li neko radi kod poslodavca ili je sam sebi gazda, jer su ovi podaci do sada objavljeni samo na nivou regiona, ali ne i opština i gradova.
Ali bar znamo kako smo se izjasnili o tome šta nam je zanimanje i kom sektoru rada pripadamo, koji nam kazuju ne samo kako se kreće tržište rada nego i kako se tumbe okrenuo i naš način života. Svi to vidimo, jer u jutarnjim satima više nisu prepuni autobusi koji idu put južne zone, već se za mestom za sedenje juri u onima za Beograd. A po svemu sudeći i severna industrijska zona je ipak majušna da primi onoliko inženjera koliko je nekada radilo u nestaloj „Azotari” ili desetkovanoj „Petrohemiji” i Rafineriji. Dece je manje, pa je manje i đaka u školama, ali je očigledno da u sektoru obrazovanja radi mnogo više ljudi zahvaljujući raznoraznim kursevima, onlajn nastavama, časovima stranih jezika… I u „informacijama i komunikacijama” ima više zaposlenih zbog digitalnih medija. Ali je zato trgovaca manje iako imamo tržni centar „Big”, sigurno ne zato što manje kupujemo, nego zato što i roba sve više stiže do vrata naručivanjem preko interneta.
Dobar dan, šefe!
Predočeni procenti u grafikonima odnose se na broj radno aktivnog, a ne ukupnog stanovništva. A u radno aktivno stanovništvo spadaju svi iznad petnaest godina koji rade ili bi da rade, u prevodu oni koji su zaposleni ili traže posao. Gornja starosna granica ne postoji jer mogu da rade i oni iznad šezdeset pet godina, pa smo sve do smrti u statistici potencijalno i radno aktivni. Radno neaktivni su deca mlađa od petnaest godina, učenici i studenti starosti petnaest i više godina, penzioneri, oni koji žive od prihoda od imovine ili investicija, zatim i oni koji proizvode dobra za svoje domaćinstvo i koji rade u svom domaćinstvu bez naknade, kao i svi ostali koji nisu ekonomski aktivni.
Potpuno pouzdano poređenje o tome šta i gde rade radno aktivni moguće je samo s prethodnim popisom iz 2011. godine jer je kategorizacija zanimanja bila potpuno ista. Uostalom, poslovi sa godinama iz sredine prošlog veka nisu ni uporedivi zbog razvoja tehnologije. Ali čak i u odnosu na 2011. godinu tržište rada se okrenulo naglavačke. U grafikonu broj 1 jasno se vidi da ćete do „korice hleba” danas mnogo lakše doći ako imate ambiciju da budete rukovodilac, funkcioner ili zakonodavac, mada po slobodnoj proceni neće biti da je ovakav trend posledica tehnološkog skoka, nego pre nekog srpskog lokalnog običaja.
Tako se prema popisu iz 2022. godine, koje je Republički zavod za statistiku objavio neposredno pred Novu godinu, čak svaki dvadeseti zaposleni u Pančevu mogao pohvaliti da je neki šef. Stručnjaka i umetnika imamo skoro 20 odsto, šta god to značilo, jer tu očigledno spadaju i poslastičarke koje prave kolače za dostavu, pa i dole potpisana novinarka. Zato je broj zaposlenih inženjera i tehničara u padu za skoro četiri odsto u odnosu na 2011, pa i uslužna i trgovačka zanimanja, kao i broj zanatlija. Skoro na istom broju se drže administrativni službenici, rukovaoci mašinama i postrojenjima, uključujući i „profi” vozače.
Doviđenja, industrijo!
Što se tiče sektora, najveći skok za jednu deceniju beleže obrazovanje i, nećete verovati, rudarstvo, u kojem se broj zaposlenih povećao sa 0,1 na 2,7 odsto – to jest sa 33 na 1.173 (grafikon 2). Ali pošto se nadamo da ipak ovde ništa ne kopaju, možda oni rade u nekim drugim mestima ili nekim ispostavama preduzeća.
Iako se i od 2002. do 2022. godine vidi šta se u Pančevu dešavalo sa industrijom i poljoprivrednim prerađivačkim preduzećima, iz grafikona 3, gde smo objedinili glavne sektore od 1991. do 2022. godine, očigledno je da su im kapaciteti za zapošljavanje prepolovljeni. Takođe se vidi da povećanje broja zaposlenih u drugim sektorima, posebno u obrazovanju ili zdravstvu i socijalnoj zaštiti, ipak nije moglo nadomestiti hiljade radnih mesta u tri fabrike u južnoj zoni ili u svim poljoprivrednim preduzećima. Možda i zato veliki broj Pančevaca danas platu mora da zarađuje, na primer, u Beogradu ili Vršcu.
Druga decenija novog milenijuma donela nam je i povećanje broja radno aktivnih bar u poređenju sa stanjem na početku ovog veka, mada je i dalje 37 odsto onih koji rade ili bi da rade u odnosu na ukupno stanovništvo daleko manje u odnosu na 47 odsto iz 1971. Ali o tome više u sledećem broju.
(Pančevac /Nevena Simendić)