Komemoracija Saši Popoviću je održana u Sava centru, a njegovi prijatelji i kolege održali su emotivne govore. Voditelj Voja Nedeljković pozvao je sve okupljene da ustanu na minut ćutanja u čast pokojniku.

Potom je pušten snimak koji čini kompilacija njegovih intervjua u kojima je govorio o svom detinjstvu, odrastanju i životu, uz pesmu „Rode će se vratiti“, poslednju koju je komponovao.

„Kad bih se opet rodio, voleo bih da se rodim u zemlji koja se zove Jugoslavija“, jedna je od Sašinih rečenica, kao i: „Ja sam u moju suprugu Suzanu zaljubljen 24 sata, ja sam prvi koju je svoju ćerku uzeo u ruke, a Danijela gledam kao svoje dete, ne „kao“, prihvatio sam ga, potpuno“.

Takođe, govorio je o svojim roditeljima.

„Nekom novom Saši Popoviću kažem da radi posao koji misli da će raditi najbolje, koji voli i zna da radi. Život mora da „ide dalje“, poslednje su reči filma.

Ana Bekuta obratila se pristnima rečima:

„Dan ili dva nakon ove tužne vesti čula sam pesmu Džibonija „Drvo“, koje predstavlja život. Džiboni moli Boga da, kao i drvo, postane nešto dobro. Uvek nam neka pesma zapre u glavi kada čujemo vesti tuge, tako će me ova pesma od sada podsećati na našeg Sašu. Bio je kao taj drveni okvir za slike, mnogim mladim ljudima je postao okvir karijere. Šaša je uvek hteo da bude bolji, iako je već previše dobar. Nikada nije bio trn u oku, niti je njegovo drvo bilo stub srama. Kao drvo je umro, borio se u tri godišnja doba i verovao da će sve biti u redu. Dragi naš Sale, bio si nam ruka za koju smo se svi mi pridržavali, sklonište kad su bile oluje, krov svake kuće. Neka ti je večna slava, hvala ti“, rekla je Ana i sa knedlom u grlu zapevala nekoliko stihova.

Nakon toga, Marija Šerifović održala je govor:

„Ne znam nikoga ko je sa toliko strasti radio ovaj naš posao. Samo čekam da ćeš da se pojaviš iza nekog ugla… Umeo si iz svakoga da izvučeš ono najbolje, i da usadiš taj tvoj žar u svakoga s kim si radio… Ništa više neće biti isto i ne samo na estradi, nego i u duši, čiji si deo odneo pre par dana. Znaš da ćeš nam svima nedostajati. Posebno tvojoj porodici za koju nemaš brige jer smo svi tu. Tamo gde si sada želim ti sunčane dane kako bi spustio krov na kabrioletu i uživao u vožnji. I da, počni da spremaš neki novi projekat tamo gore, i sve nas čekaj“, govorila je Marija kroz suze.

Nakon nekoliko prijatelja koji su imali oproštajni govor, komemoracija se završila gromoglasnim aplauzom:

„Zaslužio je, hajde da ga ispratimo velikim aplauzom“, rekao je Voja Nedeljković a svi su ustali i Sava centrom se zaorio dug aplauz.

(Pančevac/B92)

NOVO U AUTO-CENTRU “ZOKI”: Jeftinija registracija putničkih i teretnih vozila, može i na rate