Rad posle penzionisanja postao globalna pojava, sve češće zapošljavaju i starije od 70 godina
Kao najočigledniji razlog zbog kojeg ljudi nastavljaju da rade i nakon što se penzionišu nameće se finansijska potreba, odnosno nedostatak sredstava.
Ova pretpostavka ipak je samo delimično tačna jer se pokazuje da ta odluka ne mora da ima nikakve veze sa novcem – za neke rad u penziji predstavlja radost i način da ostanu angažovani, to jest lični izbor a ne neminovnost.
Šta god da je motiv, izvesno je da se jedan broj penzionera odlučuje na ono što se popularno zove „kasna karijera”.
Prema podacima Eurostatove Ankete o radnoj snazi, u zemljama Evropske unije, u 2023. godini, bilo je zaposleno 10,2 odsto ljudi koji primaju starosnu penziju.
Prosečna starost za odlazak u penziju u EU bila je 61,3 godine, u rasponu od 58,3 godine u Sloveniji do 65,7 godina u Danskoj. Oko dve trećine penzionera otišlo je u penziju između 60. i 65. godine, a nakon prve starosne penzije nastavilo je da radi 13 odsto njih, od kojih je polovina zadržala prethodni radni odnos.
U 11 zemalja EU preovlađujući razlog za nastavak rada bila je finansijska potreba, dok su u 14 zemalja korisnici izjavili da uživaju u radu i produktivnosti.
Najveći udeo radnika posle penzionisanja imale su baltičke zemlje: Estonija čak 54 odsto, Letonija 44,2 i Litvanija 43,7 procenata, dok su najniži udeli registrovani u Rumuniji od 1,7 procenata, Grčkoj sa 4,2 i Španiji sa 4,9. Istovremeno, Danska, Holandija i Italija imale su najveći procenat penzionera koji su produžili da rade jer su uživali u tome, dok je nedostatak sredstava bio glavni razlog za nastavak rada na Kipru, u Rumuniji i Bugarskoj, piše Glas osiguranika.
Možda se čini da je broj penzionera koji rade nizak, kaže Jele Losbrek, sa Holandskog demografskog instituta, ali treba imati u vidu da je starosna granica za odlazak u penziju porasla za više godina u mnogim zemljama EU.
Za bolje razumevanje ove statistike valja znati i da zemlje južne Evrope imaju najveći prihod od penzija u odnosu na prihod od rada pre penzionisanja, dok istočne i baltičke zemlje po pravilu imaju najnepovoljniji odnos. Zvanični podaci iz februara ove godine pokazuju da penzije u EU iznose oko tri petine prihoda od rada u kasnoj karijeri. Do ovih vrednosti se stiže tako što se prosečan prihod od penzije pojedinaca starosti 65-74 godine poredi sa srednjom zaradom
zaposlenih od 50 do 59 godina, isključujući druga socijalna davanja. U 2025. to bi značilo da na svakih zarađenih 100 evra u dobi od 50 do 59 godina sleduje 60 evra penzijskog prihoda u dobi od 65 do 74 godine.
Ovaj odnos se, međutim, veoma razlikuje od zemlje do zemlje, pa tako u Grčkoj penzija iznosi 78 odsto prihoda od rada, u Španiji 77, a u Italiji 75 odsto, što je evidentno i jedan od razloga zašto su u ovim zemljama penzioneri najmanje zainteresovani za dodatni rad. Na dnu liste je Litvanija sa penzijom od samo 36 odsto zarade, što je opet verovatni motiv za visoku zaposlenost penzionera u ovoj zemlji.
Treba reći i da države poput Luksemburga i Holandije imaju veoma izdašne javne penzije, čak imajući u vidu i visoke troškove života, pa penzioneri uglavnom dobijaju pristojan prihod bez obzira na prethodnu situaciju. Dok se u zemljama
istočne ili južne Evrope penzijski sistemi uglavnom zasnivaju na zaradama koje su ti ljudi imali dok su radili.
Sve je veći i broj Amerikanaca koji ostaju u radnoj snazi posle 65. godine, nekada tradicionalnom pragu za penziju.
Broj zaposlenih starijih od 65 u Sjedinjenim Državama porastao je za više od 33 odsto između 2015. i 2024. godine, prema analizi tamošnjeg Biroa za statistiku rada. U istom periodu ukupna radna snaga (koja obuhvata sve od 16 i više godina) porasla je za manje od devet odsto. Danas oko 19 procenata ljudi starijih od 65 godina u SAD i dalje radi, u odnosu na 10 odsto pre četiri decenije, a očekuje se da u 2025. ovaj trend bude najočigledniji pošto će u tom periodu 65 godina napuniti najveći broj Amerikanaca ikad.
Najbolji model za zemlju u kojoj radnu snagu sve više čine stariji ljudi po tradiciji je Japan. Prema Svetskom ekonomskom forumu, oko 80 procenata japanskih radnika želi da nastavi svoj posao nakon penzionisanja.
U 2022. zabeleženo je 9,1 milion radnika od 65 ili više godina, što je dvadesetu godinu zaredom premašivanje ukupnog broja iz prethodne godine. A podaci za 2023. kažu da je u radnom odnosu bila čak trećina Japanaca starosti od 70 do 74 godine. Kako je japansko društvo demografski jedno od najstarijih, postaje teško održati tradicionalni sistem u kojem sve manje radno sposobnog stanovništva podržava rastuću stariju populaciju. Zbog toga zemlja na različite načine
ohrabruje preduzeća da pomognu zapošljavanjem starijih radnika. Iako su mnoge kompanije u početku bile oprezne, u strahu od povećanja troškova za bezbednost i osiguranje, sada oko 40 odsto preduzeća zapošljava radnike od 70 godina i starije.
Pre jedne decenije taj broj je bio upola manji.
Po svemu sudeći, budućnost će biti interesantna.
(penzionisani)
