Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostuje u emisiji na TV Pink i govori o novim merama države, čiji je cilj poboljšanje kupovne moći i životnog standarda građana, nasilju blokadera, dijalogu i predstojećim razgovorima sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
– Imamo mnogo važnih vesti koje mnogo znače. Najpre, stvari se smiruju u Srbiji, ljudi počinju da razumeju da moramo da razgovaramo i stvari rešavamo dijalogom. Sve manji broj ljudi se okuplja, zato što posle izvesnog vremena se suoče sa realnošću. To je ono što je važno. Naše je da ponudimo dijalog. Čak i nasilnicima.
– Biće svi u redu u Novom Sadu. Bloakderi nisu razumeli da je politika nešto drugo od matematike i godišnjih odmora. Uništavali su prostorije, ali moramo da pružimo ruku. Ne sme tu da bude nikakvog izbora. Nema tu i ne sme da bude nikakvog izbora. Ja najredje polazim od sebe koliko sam se promenio i koliko sam lično manje tolerantan zbog svega kroz šta su mi prošle deca, porodica. Na kraju krajeva ja sam običan čovek, ne više od toga. Imam emocije i to kroz šta sam prošao poslednjih devet meseci, moja deca to malo kao za deset života prođe. I postao sam, nažalost, u tom nekom ličnom odnosu manje tolerantan i sebi sam zamerio. Kod Željka sam bio na rođendanu. On to slavi kao da je mnogo važan i veliki dan, što valja tako. Stari ljudi ne bi trebalo da rade. Sada će se naljutiti pošto mu je to valjda najteža godina. A on je od mene četiri godine stariji, to znate. Nije on mlađi, on izgleda mlađe, deset godina. Stariji, bio sam na rođendanu kod njega i onda sam uveo, video sam da mu je jedan od gostiju bio direktor Nove S. Sačekao sam kao pristojan čovek desetak minuta i znajući da ti ljudi svakoga dana vode kampanju, da smo ubice, kako treba da se obračunaju i sa mojom decom i sa svim drugim. Ja sam napustio taj skup posle desetak minuta. Onda sam shvatio da to prosto nije fer prema domaćinu i kao predsednik Srbije.
– Sve u svemu moja ruka ostaje isprućena za dijalog, za televizijsku debatu sa njih troje, četvoro. Ono sa čim smo se suočavali jesu ljudi bez lica koji su se krili iza mase i širokog pokreta koji je za jedan deo ljudi predstavljao nadu u promene. Mi ćemo 21 završiti sa 102 milijarde. tri puta ćemo više vrednosti da stvorimo. To su neverovatne stvari.
Predsednik uporedio rezultate politike 2012. i danas
– Pročitaću vam sada važne podatke. 2012. 4870 evra, 2027. 15915 evra, nivo nezaposlenosti tada 25,9, danas je završena anketa radne snage u skladu sa Eurostatovim modelom 8,5, dakle na najnižem nivou. Ja ću vam dati sad jedan egzaktan podatak koji nije pitanje ankete. Mi smo imali broj zaposlenih u 2012. 1.865.000.
– Danas, zbog veoma niskog prirodnog priraštaja, veoma niskog prirodnog priraštaja, pre svega, i dalje imamo nešto više onih, sad je to mala razlika između odlazećih i dolazećih, onih koji se vraćaju, i to će tek da se smanjuje, ali mi danas imamo u odnosu na 1.865.000 – 2.370.103 zaposlena, čak formalno zaposlena. Ne želi narod da se vaća u prošlost, u vreme onih koji bi sada opet da dođu na vlast. Istu su priču pokušali da nam prodaju.
Vučić se osvrnuo i na nasilje
Kaže da su i ranije istu priču pokušali da prodaju mladi ljudi bez lica – OTPOR.
– Pojavi se tu i tamo po neki, kao i od studenata njih dvadesetak, ali nemamo mi lidere, mi smo za komunizam, za anarhizam, liberalizam, tralalala, bajke, a onda su se svi obogatili. Ali nisu oni vladali suštinski. Oni su rekli umesto nas vladaće eksperti. I podsetiću vas baš na ovu veliku gospojinu, to je bilo 19. avgusta 2000. godine, tada je ekspertska grupa G17 predstavljena koristeći neke sportske stručnjake, koristeći velike znalce kao što su Dinkić, Đelić, od svih drugih. I tako su ekspertski vodili zemlju da nam je zemlja bila uništena. I sada nam otprilike, nećete verovati, predlažu potpuno isti model. Ja mislim da su to ljudi shvatili, da su to ljudi na izuzetno dobar način razumeli i zato je otpor prema tome sve veći i sve snažniji. Nemojte da smetnete s uma.
Mi smo se ponekad našli u čudu. Kada ta poplava krene i kada izbaci sve na površinu, kada mulj izbaci na površinu talog, društveni talog, bukvalno, teško je tome se suprotstaviti u tom trenutku. Ljudi su pod pritiskom. Čak i dobri, normalni ljudi koji ne bi reagovali ni na koji način, oni počnu da reaguju. I žele da pripadaju tom delu da ne bi bili socijalno odbačeni. Naravno, najhrabriji ostaju jer oni to prepoznaju i suprotstavljaju se. Kako smo došli do toga? Da se plasiramo? Delimično, nikada nemojte da potcenjujete jednu stvar. Delimično i našom krivicom nismo razumeli da ne možete da vladate, da ne pokazujete dovoljno brige za građane svakog dana. Tu polazim i od sebe. Ja sam neretko suviše pažnje poklanjao spoljnoj politici i susretao se sa svetskim liderima, svetskim državnicima. Manje sam, sećam se, nekada išao po sedam dana u Niš, u druge krajeve Srbije. Sada ću to ponovo da vratim.
– Ljudi posle izvesnog vremena kažu “dosta mi je toga i da je najbolji na svetu”. Ljudi kažu “Ok Vučić je snažan, ali mi želimo nekoga ko je jednako snažan da može uvek da ga izaziva”. I onda to ode u jedan iracionalan deo. Dođemo do toga da našu najbolju decu proglasimo za “ćacije”. Došli smo do toga da su policajci batinaši, a ne oni koji ih tuku motkama. Imaju moćnu platformu koja to podržava.
– Kada prenose te medijske platforme koje učestvuju u rušenju Srbije, oni kažu “Sada lete kamenice, zapalila se vatra, požar je tu, gori zgrada”, ovo gde je očigledno ko to radi, ne postoji subjekat. Bave se sobom, sopstvenom korupcijom.
(Pančevac)
