Na ovom spisku, trenutno se nalazi 150 naloga za koje je utvrđeno da ne posluju u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini.
Elektronska trgovina poslednjih godina beleži snažan rast, a 2020. godina donela je posebno veliki skok u obimu prometa. Međutim, sa rastom legalnih trgovaca porastao je i broj onih koji posluju mimo zakona i etičkih normi, naročito na društvenim mrežama poput Fejsbuka i Instagrama.

Kako je ranije za naš portal rekao pravni savetnik iz NOPS, Marko Dragić, trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači: Poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove.

Samo trgovci koji ispunjavaju sve ove uslove posluju u skladu sa zakonom i kupovina kod njih smatra se bezbednom.
Problem za potrošače
Udruženje za zaštitu potrošača (NOPS) svakodnevno dobija sve veći broj pritužbi na kupovinu preko društvenih mreža od neregistrovanih prodavaca. Problem je što se u tim slučajevima Zakon o zaštiti potrošača ne može primeniti, pa potrošačkim organizacijama ostaje jedino da kupce upute na samostalne sudske postupke, prenosi Blic.

Spisak trgovaca pod sumnjom

Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) sprovelo je proveru dela trgovaca na društvenim mrežama i utvrdilo spisak onih za koje postoji sumnja da ne posluju u skladu sa propisima. Ipak, iz UZPV-a napominju da lista nije konačna niti predstavlja reprezentativan uzorak trgovaca koji rade „na crno“, kao i da se ne odnosi nužno na one na koje potrošači najčešće podnose prigovore.

Kompletnu listu možete pogledati na zvaničnoj stranici portala Potrošač.

(Dnevnik)