Ljubitelji kafe su dobro upoznati sa efektima koje njihova svakodnevna navika ima, od poremećaja spavanja i poremećaja nivoa hormona do poboljšanja metabolizma i fizičkih performansi. Ali jedan stručnjak predlaže da ispijanje prve šolje odložite za sredinu jutra ili “kasno” jutro jer bi na taj način mogla da se izvuče maksimalna korist iz ovog napitka.

Nikola Ladlam-Rejn, autorka knjige “Kako ne jesti ultraprerađenu hranu”, objasnila je: “Najbolje vreme za pijenje kafe je obično sredina do kasnog jutra, dakle oko 9:30-11:30.”

– Tada nivo kortizola počinje da opada. Pijenje kafe odmah nakon buđenja može smanjiti njenu efikasnost, jer je kortizol (hormon budnosti) prirodno visok rano ujutru. Popodne, kafa i dalje može da pruži energiju, ali je najbolje da je izbegavate prekasno tokom dana, posebno ako ste osetljivi na kofein. Kofein može imati različit uticaj na različite ljude, pa ako vas čini nervoznim ili anksioznim, najbolje ga je izbegavati.

Za časopis “Coffee Friend”, nutricionistkinja je otkrila da kofein obično ostaje aktivan u vašem telu otprilike pet do šest sati. To znači da čak i popodnevna napitka može uticati na vas i u večernjim satima.

Savetovala je da se konzumiranje kafe praktikuje do otprilike do 15 časova u toku dana kako bi se sprečilo ometanje vaših obrazaca spavanja. Iako se ovo uputstvo prvenstveno odnosi na varijante sa kofeinom, izbor kafe bez kofeina vam ne daje odrešene ruke da nastavite da je pijete tokom cele večeri.

Nikola je rekla: “Kafa bez kofeina sadrži veoma male količine kofeina (obično 2–5 mg po šoljici u poređenju sa 70–150 mg u običnoj kafi). Iako je malo verovatno da će uticati na san kod većine ljudi, oni koji su veoma osetljivi na kofein i dalje treba da budu oprezni u vezi sa pijenjem kafe bez kofeina blizu vremena za spavanje.”

Pored toga što vam daje energetski podsticaj i povećava nivo kortizola, kafa takođe može pružiti neke zdravstvene koristi. Nutricionistkinja je objasnila: “Kafa je jedan od najvećih izvora antioksidanata u ishrani, pomažući u borbi protiv oksidativnog stresa i upala.”

– Kofein može da pomogne u poboljšanju fokusa, pamćenja i vremena reakcije. Redovna konzumacija kafe je takođe povezana sa smanjenim rizikom od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Kofein može malo povećati metabolizam i sagorevanje masti, što ga čini potencijalnom pomoći za kontrolu telesne težine kada se upari sa uravnoteženom ishranom i vežbanjem.

– Redovni konzumenti kafe izgleda imaju manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, potencijalno zbog njegovog uticaja na osetljivost na insulin. Kafa može povećati proizvodnju dopamina, što može pomoći u poboljšanju raspoloženja i smanjenju rizika od depresije.

(Pančevac)