Novi Zakon o energetici u Srbiji uvodi kategoriju aktivnih kupaca, što znači da će domaćinstva i preduzeća, koja proizvode električnu energiju, moći da je prodaju na tržištu bez posrednika. Ministarstvo energetike priprema uredbe kojima će ukloniti administrativne i tehničke prepreke za sprovođenje ovog sistema.

Trenutno u Srbiji postoji 5.320 (prozjumera) domaćinstava i preduzetnika koji imaju solarne panele na krovovima i proizvode struju za sopstvene potrebe. Stručnjaci energetike ističu da ovo predstavlja važan korak ka većoj stabilnosti i bezbednosti energetskog sistema, jer broj malih i mikroproizvođača stalno raste, a postojeća mreža je koncipirana centralizovano i podložna opterećenju.

Sada se u tržišnu utakmicu uključuju i tzv. mali proizvođači, koji su mogli da koriste proizvedenu energiju i višak predaju mreži. Novi zakon predviđa i formiranje energetske zajednice – udruženja proizvođača i potrošača koji mogu međusobno da dele struju po povoljnijim uslovima. Energetske zajednice su po definiciji neprofitne i služe da rasterete veliku mrežu, posebno u periodima ekstremne potrošnje.

Da podsetimo, mali proizvođači nisu imali pravo da energiju prodaju, ali novi zakon to omogućava. Višak će moći da se plasira direktnim kupcima putem dugoročnih PPA ugovora (Power Purchase Agreement), na berzi ili preko posrednika. Uvodi se i nova kategorija – agregatori, koji okupljaju proizvođače i potrošače, organizuju razmenu energije unutar grupe i višak plasiraju na tržište. Jedan od ključnih izazova odnosi se na formiranje cena i tarifa.

Cena struje se sastoji iz troška proizvodnje i troškova prenosa, taksi i mrežarine. Ako proizvođač energiju deli sa komšijama, logično je da trošak prenosa ne bude isti kao da energija putuje na velike udaljenosti, pa će distribucije morati da razviju nove modele obračuna. U poređenju sa ukupno 2,6 miliona domaćinstava, broj od 5.320 proizvođača je mali, pa se očekuje da će ih u budućnosti biti više.

Da bi se to postiglo, potrebni su podsticaji države kroz subvencije, poreske olakšice i finansijske programe. U regionu već postoje različita rešenja: u Crnoj Gori distribucija finansira solarne panele koje građani kasnije otplaćuju kroz uštede, dok je u Hrvatskoj ukinut PDV na panele, što ih čini oko 20 odsto jeftinijima.

Z.St.