Magazin
Znate li ko su Šopi iz šopske salate? Svi je obožavamo, a malo ko zna njeno poreklo
Ta samonikla šuma nalazi se iznad sela Markovac, na prostoru od čak 40 hektara, koji je nekad bio pod vinogradima.
Veverice posadile čak 30.000 stabala hrasta
Ta samonikla šuma nalazi se iznad sela Markovac, na prostoru od čak 40 hektara, koji je nekad bio pod vinogradima.
Zbog svoje razigranosti i spretnosti, veverice su mnogima omiljene šumske životinje, ali one nisu samo mali simpatični glodari, koji skupljaju lešnike, orahe, žireve, šišarke.
One su mnogo više od toga – prirodni inženjeri šumarstva, koji, zbog svoje osobine da zaboravljaju gde su sve zakopale sakupljene plodove, nesvesno dižu nove šume i tako obnavljaju prirodu, pišu Novosti.
Neverovatan primer takvog „veveričjeg pošumljavanja“ zabeležen je na Vršačkim planinama gde su te životinjice na jednom mestu posadile čak oko 30.000 stabala hrasta lužnjaka, kitnjaka, sladuna i cera. Ta samonikla šuma nalazi se iznad sela Markovac, na prostoru od čak 40 hektara, koji je nekad bio pod vinogradima. Ona predstavlja redak primer kako je priroda uspela sama da obnovi toliku površinu bez ljudske intervencije.
– Veverice su jedine životinje koje prenose žireve sa jednog na drugo mesto i zakopavaju ih u zemlju, da bi ih sačuvale kao prihranu za zimu. Zato i znamo da je ova šuma, koja pritom ima i nepravilan, slučajan raspored stabala, nastala baš zahvaljujući njima – objašnjava upravnik Šumske uprave „Vršac“ Čedomir Karović.
Procenjuje se da jedna veverica tokom jeseni sakupi i zakopa između 5.000 i 10.000 različitih plodova, iako im je za zimsku prihranu potrebno desetostruko manje od toga. Žireve uglavnom iznose van šume, na najbližu čistinu, da bi ih zaštitile od drugih šumskih životinja, poput miševa i voluharica, koje se njima takođe hrane. Naravno, ne mogu da se sete svih mesta na kojima se te zalihe nalaze, pa tako, zahvaljujući njihovoj zaboravnosti, niču nove šume.
Ne prija im gradska vreva
Veverice se u šumi vešto skrivaju od očiju planinara i šetača, dok ih posetioci Gradskog parka u Vršcu – najveće zelene oaze u tom gradu – gotovo svakodnevno viđaju. Njima, međutim, ne prija gradska gužva i buka, pa se u Vršcu slučajno mogu sresti još samo u parkiću sa košarkaškim terenom na Vojničkom trgu, kao i na starom groblju.
– To je ogromna korist za prirodu, a nama značajno olakšava posao i smanjuje troškove, imajući u vidu da pošumljavanje jednog hektara košta između 200.000 i 300.000 dinara. Ovako smo besplatno dobili gotovu šumu, koju ćemo, međutim, morati adekvatno da negujemo, da bi nastavila zdravo da raste. U narednom periodu uklonićemo lošija stabla i razdvojiti ona koja se nalaze preblizu i tako dati svoj doprinos onome što su veverice nesvesno stvorile – najavljuje Karović.
Slični primeri primećeni su na još tri lokacije na Vršačkim planinama.
