U proteklih desetak dana u našoj zemlji došlo je do serije otkaza u nekoliko firmi iz IT sektora. Pojedine firme su zatvorile svoje poslovanje u Srbiji, neki su samo delimično umanjile svoj broj zaposlenih, a prve računice pokazuju da je bez posla ostalo oko 500 zaposlenih, pišu beogradski mediji.

Stručnjaci ističu da ovakva situacija uopšte nije neočekivana, te da ova pojava nije samo zadesila našu zemlju, već je globalnog karaktera. Prema njihovim rečima, IT industrija se menja, poslova još ima, ali se kriterijumi promenili, te je sada potrebno znanje iz AI kako bi neko ostao konkurentan i prisutan na tržištu.

Talas zatvaranja krenuo je sa italijanskom firmom Lottomatica. Ova kompanija je sredinom marta zatvorila ceo ogranak u Srbiji, a otkaz je dobilo 348 zaposlenih u jednom danu. Usledila su potom otpuštanja i u kompaniji Block, a kao i gašenje kancelarije Zendeska u Beogradu, gde je radilo 60 ljudi.

PR Infostuda Miloš Turinski ističe da ovo što vidimo poslednjih meseci nije samo srpska pojava.

„To je globalni trend koji se polako ali sigurno preslikava i na naše tržište. Ono što znamo, ako se sećamo perioda do neke 2022. godine, jeste da je IT kao industrija bila sinonim za sigurno zaposlenje i to je gotovo tako stajalo bez presedana u odnosu na sve druge grane“, rekao je Miloš Turinski i dodao:

„To je trajalo do kraja 2022. godine, a sada se ta slika, nažalost, menja. Ono što vidimo i na tržištu, jer je globalna stvar u pitanju, jeste da veštačka inteligencija menja strukturu potražnje za određenim profilima. Svi oni poslovi koji su nekada bili vezeni za te neke određene rutinske zadatke, razvoj softvera, testiranje, pa čak i korisnička podrška, sve više i više se automatizuje, baš zbog razvoja AI“, rekao je on.

Dodao je da je jako bitno da shvatimo da ovo ne znači da IT kao industrija, kao grana, odumire. Ovo znači, kako on navodi, da se samo IT transformiše i da brzina te transformacije nije nešto gde možemo samo da sedimo i da mirno čekamo.

„Ono što vidimo iz podataka na tržištu rada jeste da potražnja za IT stručnjacima i dalje postoji, ali da se ona pomerila. To je bitno da razumemo. Traže se ljudi koji znaju da rade sa alatima veštačke inteligencije, koji razumeju šta automatizacija može da uradi, a šta ne može da uradi sa druge strane. I koji alati su u stanju da preuzmu kompleksnije zadatke“, dodao je on.

Navodi da su u najtežoj poziciji u celoj industriji zapravo juniori.

„To su početničke pozicije. Ulaz u IT industriju je otežan, baš iz tog razloga što AI mnogo brže radi neke stvari. Ako celu ovu priču pomerimo na nivo Srbije, za nas je ovo posebno važno je jer IT godinama gradio reputaciju da smo sigurna destinacija u kontekstu Srbije kao srpskog IT tržišta. Ako hoćemo da zadržimo takvu reputaciju, moramo da pratimo sistemski gde ide potražnja, što se odnosi i na obrazovni sistem, kompanije i svakog pojedinca koji radi u IT industriji“, rekao je Turinski.

Smatra da ima gomila faktora koji su uticali na otkaze, te da nije samo AI u pitanju.

„Imamo globalno usporenje. Ono od čega je zapravo sve počelo – usporavanje na globalnom nivou, i to posle pandemijskog buma kada su kompanije masovno zapošljavale radnike. Krajem 2022. godine i početkom 2023. je krenula korekcija. Mnoge firme su prerasle svoje potrebe iz razloga što je krenula i ekonomska kriza na globalnom novou. Opao je i novac koji je bio usmeren na razvoj onoga što je IT radio, pa su negde i potrebe pale. Moralo je doći do optimizacije kadrova“, rekao je on.

Dodao je da se IT brzo razvijao, te da od upliva Chat GPT-ja imamo na stotine alata koji mogu da zamene početničke operativne poslove, a sada kada se sve stavi u jedan paket, imamo situaciju koju vidimo danas.

„IT se transformisao. Oni programeri koji su mogli da se zaposle poznajući samo jednu tehnologiju i da izgleda da imaju sigurno radno mesto da ne moraju ništa da brinu, sada to više nije slučaj. Traži se šire i dublje poznavanje samog procesa rada, ne samo jedne tehnologije već mnogo šire AI tehnologije. Mora da se poznaje kontekst poslovanja, projekata, razumevanje potrebe kompanije, više tehnologija da biste ostali konkurektni u ovoj industriji“, naveo je on.

Vukašin Stojkov, osnivač Startita, ističe da ovde ulogu igra činjenica da je u pitanju vrsta tehnologije koja u srži podriva biznis model ljudske radne snage.

„Ranije su firmama trebali spratovi ljudske snage da odrađuju rutinske ali nužne poslove. Sada te poslove radi AI za neuporedivo manje novca, bez odmora, bez radnih prava… Radnici sa AI sada mogu da rade i do 10 puta više posla nego ranije. Visoke cene radne snage igraju ulogu, ali ni blizu koliko ova suštinska promena“, rekao je on.

On ističe da mu je interesantno da su i neki od najiskusnijih i najsposobnijih ljudi, i to u vodećim firmama, ne nužno uplašeni, ali zabrinuti na neki racionalan način.

„Jedino što možemo da očekujemo je još nestabilnosti. Ima nekih istraživanja da će nam zbog AI zapravo uskoro trebati 10 puta više radnika u IT-u. Stvar je u tome što niko ne zna, i upravo to dodatno hrani tu nestabilnost“, dodao je on.

Na pitanje da li je IT ovim izgubio oreol najstabilnije i najprofitabilnije industrije na tržištu, Stojkov ističe da nije još, da bi bilo iluzorno reći da ne bi mogao uskoro ako se stvari ovako nastave.

„Stvari koje bi trebalo da se dese da se to ne bi tako ostvarilo uključuju agresivno i mudro usvajanje AI kod svih domaćih IT, i šire, firmi. Ako globalno tržište želi efikasnost, a želi, AI je način da se dođe do toga. Svi koji ostanu u ovoj tržišnoj utakmici će to uraditi pre ili kasnije, ali će veliku prednost imati oni koji to urade među prvima“, zaključio je on.

(Nova/ Mondo/ Uroš Matejić)