Da li jedete posle 19 sati? U nastavku teksta saznajte šta se dešava vašem telu. Ako vam se često desi da uveče posegnete za nečim slatkim, sendvičem ili ostacima večere neposredno pre nego što legnete, to je navika koju delite sa velikim brojem ljudi.

Večernji obrok mnogima predstavlja mali ritual opuštanja, nagradu nakon napornog dana ili jednostavno način da se lakše zaspi. Ipak, upravo taj trenutak, koji deluje bezazleno, može imati mnogo veći uticaj na san nego što se obično misli. Način i vreme kada jedemo uveče direktno utiču na to kako ćemo spavati, koliko ćemo se tokom noći buditi i kako ćemo se osećati narednog jutra.

Stručnjaci za ishranu i san sve češće upozoravaju da kasni obroci mogu poremetiti prirodne procese odmora organizma. Prema rečima Sandre Juđije Džang, master nutricionistkinje i registrovane dijetetičarke iz Nutricionističkog centra Fransis Stern pri Medicinskom centru Tafts, aktivnosti poput jela i fizičkog napora deluju stimulativno na telo.

„Otprilike su potrebna tri sata da se želudac isprazni, a tokom tog vremena organizam je aktivan i fokusiran na varenje“, objašnjava ona.

Drugim rečima, ako vam je uobičajeno vreme odlaska na spavanje oko 22 sata, idealno bi bilo da poslednji veći obrok pojedete najkasnije do 19 sati. Iako se odricanje od večernje užine ili deserta može činiti kao mala žrtva, važno je imati na umu da san nije pasivno stanje, već ključan proces tokom kojeg se telo obnavlja i priprema za naredni dan.

Šta se dešava u telu kada jedemo kasno

Kada jedemo neposredno pre spavanja, telo se nalazi pred „sukobom zadataka“. Umesto da se postepeno smiruje, organizam mora da preusmeri energiju na probavni sistem. Povećava se protok krvi ka želucu i crevima, luče se probavni enzimi, a telesna temperatura može blago porasti. Sve ove promene šalju mozgu signal da je vreme za aktivnost, a ne za odmor.

Rezultat toga često je otežano uspavljivanje, osećaj nemira ili učestala buđenja tokom noći. Čak i kada se ne probudimo u potpunosti, san može postati plići i isprekidaniji. Osim toga, kasni obroci povećavaju rizik od gorušice, refluksa i nadutosti, posebno kada legnemo ubrzo nakon jela. Neugodan pritisak u stomaku ili peckanje u grudima dodatno otežavaju kvalitetan san.

Ako se ovakva praksa ponavlja iz večeri u veče, dugoročne posledice mogu uključivati hronični umor, manjak energije i osećaj nenaspavanosti, čak i nakon naizgled dovoljnog broja sati provedenih u krevetu.

Zašto se često spominje razmak od tri sata
Nutricionisti ističu da se u večernjim satima telo prirodno prebacuje u takozvanu parasimpatičku fazu. To je stanje u kojem se usporavaju otkucaji srca, opuštaju mišići i organizam se priprema za san. „Kada u tom periodu unosimo hranu, prekidamo taj prirodni proces smirivanja“, navodi Džang.

Nutricionistkinje Trejsi Brigman i Laura O’Konor upozoravaju da jedenje u kasnim satima povećava verovatnoću refluksa i lošijeg sna. Razmak od oko tri sata bez hrane daje telu dovoljno vremena da završi veći deo varenja pre nego što legnemo. Na taj način organizam se tokom noći može posvetiti odmoru, a ne probavnim zadacima.
U situacijama kada je glad ipak izražena, savetuje se vrlo lagan obrok, sa malo masnoće i bez teške, začinjene hrane. Cilj nije da se ide u krevet potpuno gladan, već da se izbegne preopterećenje želuca.

Uticaj na šećer u krvi i hormone sna
Vreme bez hrane pre spavanja ima važnu ulogu i u regulaciji šećera u krvi. Nakon obroka telo luči insulin kako bi snizilo nivo glukoze. Kada prestanemo da jedemo nekoliko sati pre sna, ovaj proces ima vremena da se završi, a nivo šećera se stabilizuje.

Istovremeno se stvara povoljnije okruženje za lučenje melatonina, hormona koji upravlja ciklusom spavanja. „Kada ne jedemo tri sata pre odlaska u krevet, melatonin se luči pravovremeno i olakšava uspavljivanje“, objašnjava O’Konor. Kasni obroci, s druge strane, mogu odložiti njegovu proizvodnju i pomeriti prirodni ritam sna.

Duboki san i oporavak organizma
Jedna od najvećih prednosti ranije večere ogleda se u kvalitetu sna. Kada varenje ne opterećuje telo, lakše se postižu dublje faze sna. „Ljudi tada brže zaspe, ređe se bude i provode više vremena u dubokom snu“, ističe Džang.

Nutricionistkinja Marijana Dinin dodaje da završeno varenje omogućava prirodan pad telesne temperature u večernjim satima, što je jedan od ključnih signala mozgu da je vreme za odmor. Osim toga, kada nema sveže hrane u probavnom sistemu, telo lakše koristi postojeće energetske zalihe.

Tokom kvalitetnog sna odvija se i oporavak mišića. Zato je važno da se tokom dana unese dovoljno proteina, ali i da se ne ide u krevet sa jakim osećajem gladi. Prevelika glad može naterati organizam da tokom noći koristi proteine kao izvor energije, umesto za obnovu tkiva, što može usporiti oporavak i smanjiti osećaj svežine narednog dana.

(infpult.info)