Marko Milanović (17) je jedinstvena pojava u svetu sporta – mladi genije iz Pančeva koji sa podjednakim uspehom dominira u dve potpuno različite discipline. Doživotnu međunarodnu titulu FIDE majstora šaha stekao je sa svega 13 godina, a danas je višestruki omladinski i juniorski šampion Srbije u svim šahovskim disciplinama.
Njegov talenat ne staje na 64 polja; Marko je istovremeno i vrhunski stonoteniser, osvajač brojnih nacionalnih i evropskih medalja, kao i titule najboljeg sportiste Pančeva. Kao vukovac i maturant pančevačke Gimnazije, Marko svojim primerom pokazuje kako se vrhunska inteligencija, fizička kondicija i čelična disciplina spajaju u pobedničku formulu.

Psihologija i balans dva sporta
Kako ti borba na crno-beloj tabli i strateško „građenje“ pozicije pomažu da održiš koncentraciju i kondiciju potrebnu za stoni tenis, i obrnuto?
Šah jeste projekcija života, jer se mnoge situacije iz realnog života pojavljuju i na tabli. Iako se na prvi pogled čine suprotnim, šah i stoni tenis su bliski sportovi i odlično se dopunjuju. Obe igre su strateške, a povukao bih jednu paralelu: značaj kvaliteta serve u stonom tenisu praktično je isti kao značaj otvaranja u šahu. I jedno i drugo čine pola poena, odnosno pola pobede.

Savet za mlade
Šta bi poručio deci koja ne mogu da se odluče između bavljenja fizičkim sportom ili misaonim disciplinama?
Iz ličnog iskustva – najbolje je kombinovati oba. Te oblasti se savršeno dopunjuju. Tek kada se čovek ostvari u obe sfere, uz uspeh u školi i kasnijoj profesiji, može osetiti pravo zadovoljstvo i smatrati da je uspeo u životu.

Takođe, kao što se u šahu iz otvaranja gradi pozicija ka pobedi, tako se i u stonom tenisu nakon serve gradi svaki poen. Siguran sam da mi jedan sport pomaže da u drugom budem bolji; štaviše, mnogi koji me posmatraju konstatuju da i stoni tenis igram „šahovski“.
Naravno, i stoni tenis puno pomaže šahu. Da bi neko bio uspešan u šahu, zbog višesatnog trajanja partija i potrebe za enormnom koncentracijom, neophodno je da ima izvanrednu psihičku i fizičku kondiciju, čemu stoni tenis direktno doprinosi.
Danas nije moguće imati turnire u oba sporta istog dana, ali sećam se takvog slučaja dok sam bio mlađi, na kadetskom Prvenstvu Srbije u šahu. Negde na sredini prvenstva, pre podne sam otišao na turnir u stonom tenisu gde sam osvojio dve zlatne medalje, u svojoj i starijoj klasi, a popodne sam pobedio u standardnoj šahovskoj partiji na državnom prvenstvu.

Titule i priznanja
Koji su ti trofeji i priznanja, poput titule FIDE majstora ili nagrade za najboljeg sportistu Pančeva, najdraži s obzirom na težinu puta i pritisak javnosti?
Od preko 400 pehara i medalja, najdraža mi je međunarodna titula FIDE majstora koju sam osvojio sa 13 godina. Put do nje je veoma težak jer morate pobediti veliki broj iskusnih seniora i nosilaca međunarodnih titula. Takođe, ponosan sam na priznanje za najboljeg seniora Pančeva, koje sam osvojio sa 17 godina kao najmlađi u istoriji, dok sam još uvek junior.
Ta dva postignuća se izdvajaju, ali draga su mi i ostala: titule državnog prvaka u svim šahovskim disciplinama, prvo mesto na međunarodnom finalu Sportskih igara mladih u oba sporta istovremeno, evropska medalja u stonom tenisu i titula vicešampiona Evropskog školskog kupa u šahu. Određeni pritisak javnosti postoji, ali ne razmišljam mnogo o tome; trudim se da budem dobar u onome što radim i to je ono što me vodi.

Metode rada i samostalnost
S obzirom na to da uglavnom radiš samostalno, da li smatraš da ti takav način rada, uz korišćenje šahovskih programa, daje prednost u vidu nepredvidivosti za protivnike?
Poznat sam po samostalnom radu, mada bi mi bilo lakše da imam konstantnu stručnu pomoć kao moji konkurenti. Teže je samostalno donositi odluke potrebne za napredak, ali prija mi što nikome „ne polažem račune“ i imam autonomiju. To me čini nepredvidljivijim i želim da tu „neuhvatljivost“ u budućnosti još više razvijem. Što se tiče vremena provedenog uz šah, nema pravila. Ima perioda kada se fokusiram samo na školu i stoni tenis, a pred velike turnire radim na šahu i po nekoliko sati dnevno.

Uzori i stil igre
Kako bi opisao evoluciju svog stila igre i u kojoj meri na tebe utiču moderni šahovski trendovi u odnosu na klasične majstore poput Talja?
Nemam posebnog idola, pratim sve najjače šahiste i nesvesno crpim ideje od njih. Kako sazrevam, stil igre mi postaje pozicioniji i „mirniji“, što je prirodno za visoke nivoe šaha. Lepo je pogledati partije Mihaila Talja, ali danas, u eri vrhunske kompjuterske pripreme, takva rizična igra bi često vodila u izgubljene pozicije.

Škola, planovi i budućnost
Kao vukovac i uspešan sportista, kako planiraš da u budućnosti balansiraš između fakulteta, šahovske karijere i stonog tenisa?
Kada čovek radi na „tri fronta“, jasno je da nešto mora da trpi, ali trudim se da to svedem na minimum. Ne zapostavljam druženje; šah i stoni tenis su mi doneli sjajne prijatelje koje viđam i van turnira. Što se tiče planova, uskoro sa novim timom „Car Uroš“ krećem na seniorski Kup Vojvodine.
Nakon toga me čeka maturski rad i upis na fakultet. Trenutno sam maturant pančevačke Gimnazije na prirodno-matematičkom smeru. Škola ostaje prioritet, ali ne nameravam da zapostavim sport. Teško je držati sve tri oblasti na visokom nivou, ali tako radim odmalena i to neću menjati. Sebe vidim kao ostvarenog čoveka sa karijerom koji je i dalje uspešan sportista. To je cilj kome težim.

(Pančevac/S.Lakić)