U Beogradskom dramskom pozorištu je 29. oktobra premijerno izvedena predstava „Božanstvena komedija“ koju, inspirisan istoimenim Danteovim delom, režira Frank Kastorf, jedan od najznačajnijih savremenih reditelja u svetu.

Frank Kastorf je veliko ime u svetu pozorišne umetnosti, simbol nepokolebljivog savremenog pozorišta koje iz vizure našeg vremena tumači velika dela klasika. Pozorište je za njega mesto slobode, mesto gde se praktikuje higijena duha.

Foto: printscreen: RTS

„Postoji jedna Mandeljštamova rečenica: ‘Klasika je barutana koju još niko nije digao u vazduh‘. A Mandeljštam ju je upravo u svojim interpretacijama digao u vazduh, kao što je to radio i Pazolini. Čini mi se da nastavljam dobru tradiciju onih koji razmišljajući ne idu linijom manjeg otpora“, kaže slavni reditelj.

Zajednička za sve njegove predstave je nezaustavljiva snaga kojom Kastorf provocira sve, pa i samog sebe. Njegove istine su kontradiktorne, a produkcije kao rebusi puni značenja. Tako sa svojim autorskim timom i u Beogradskom dramskom pozorištu realizuje Danteovu Božanstvenu komediju.

„Sve što radim, radim onako kako ne bi trebalo da se radi. Kad svi kažu da je nešto crno, ja vidim samo belo ili kad kažu da je glasno, meni je tiho. Dakle, moram se uvek kretati u nečemu što ističe paradoks. U ovom radu, na primer, citiramo lepu rečenicu Osipa Mandeljštama iz dela Razgovor o Danteu, koje je napisao 1933. godine na Krimu. Mandeljštamovi tekstovi se svakako pojavljuju u našoj predstavi, takođe je tu i Handkeov Golmanov strah od penala, i naravno, Danteov tekst od kojeg najviše ima Pakla“, naglašava Kastorf.

Foto: printscreen: RTS

U Božanstvenoj komediji pesnik silazi u tamu ljudskog greha, oslobađa se od greha i stiže do svetlosti, na putu kroj Pakao, Čistilište i Raj traga za apsolutnom srećom, slobodom i prosvetljenjem. Osim vanvremenske vrednosti Danteovog dela Kastorf traga i za njegovim značenjem u našem vremenu.

„Dante, zajedno sa ličnostima, kao što su Mandeljštam, Tenesi Vilijams, Dostojevski, spada u ljude koji su se uvek zalagali za to da čovek u patnji zadrži svoje ljudsko dostojanstvo. A to može biti uzor za naše doba brzog življenja koje koketira samo sa površnošću. Ja sam zadužen da dignem u vazduh klasiku, taj podrum pun baruta“, smatra reditelj.

Na pitanje kave će utiske nakon premije poneti iz Beograda Kastorf odgovara:

„Nerado ću otići iz Beograda. Rado šetam Savom i Dunavom. Ovde srećem otvorene, optimistične, vesele mlade ljude. Veoma lepe žene i lepe muškarce. Moram reći da je ova zemlja lepa. Budući da potičem iz Istočne Nemačke, Beograd je za mene bio zemlja nade“.

Od 29.oktobra sa predstavom Božanstvena komedija u režiji Franka Kastorfa Beogradsko dramsko pozorište postaje značajno i u evropskim okvirima.

(RTS)