Kovačica je iznedrila brojne umetnike čija su dela poznata ljubiteljima slikarstva na svim meridijanima, a tako je proslavila i Srbiju. Upravo zato ova pitoma južnobanatska opština predstavlja jedan od bisera na kulturološkoj mapi Srbije.

Radovan Đerić

Da biste bili slikar naive nije potrebno da imate završenu akademiju umetnosti, ali je neophodno da posedujete prirodni talenat, kao i osećaj za kolorit i neizmernu ljubav prema sredini u kojoj živite.

Radovan Đerić

U lepotu i emocionalnu snagu dela samoukih slikara uverili su se mnogi koji su posetili Galeriju naivne umetnosti u Kovačici i zakoračili u ovaj čarobni svet, u kojem ništa nije nemoguće.

Radovan Đerić

Umetnost naive na tlu Kovačice je nastala 1939. godine, kada su bez ikakvog poznavanja slikarstva počeli da slikaju Martin Paluška i Jan Sokol. U početku su motivi na njihovim slikama bili atipični za Banat. Slikali su afričke životinje, italijanske gondole i druge motive sa kalendara, koji su u Kovačicu stizali uglavnom iz Beograda i Novog Sada. Godine 1952, kada je Kovačica obeležavala 150 godina od dolaska Slovaka na ove prostore, oni su te svoje prve radove izložili. Toj izložbi prisustvovao je akademski slikar iz Pančeva, Stojan Trumić i uvidevši njihov talenat predložio im je da slikaju ono što vide, ono što osećaju, ono što ih okružuje, objasnila je Ana Žolnaj Barca, direktorka Galerije naivne umetnosti u Kovačici.

Radovan Đerić

Tako je sve počelo. Poslušavši Stojana Trumića, Martin Paluška i Jan Sokol, utkali su put budućim samoukim slikarima i žanru slikarstva koji retko koga ostavlja ravnodušnim. Od tada pa do danas motivi kovačičkih slikara vezani su za svakodnevni život, kao i za folklorne i crkvene običaje Slovaka.

Radovan Đerić

Prva originalna slika je nastala je 1953. godine, a njen autor bio je Martin Jonaš, jedan od najznačajnijih predstavnika umetnika naïve. Kasnije im se pridružuju poznata imena kao što su: Jan Knjazovic, Mihal Bireš, braća Venjarski Odnrej i Jan, čuvena slikarka Zuzana Halupova, koja je proslavila Kovačicu na svim meridijanima sveta, navodi Ana Žolnaj Barca.

Radovan Đerić

Zahvaljujući lepoti i jedinstvenosti svog stvaralaštva Martin Jonaš i Zuzana Halupova ušli su i u udžbenike. Svaki samouki slikar je poseban i trudi se na platnu da prikaže ono što mu je u srcu. A kako kažu, ni jedno srce nije isto.

Radovan Đerić

Umetnicu Zuzanu Vereski i umetnika Pavela Povolnog Juhasa ekipa „Pančevca” srela je prilikom posete Galeriji naivne umetnosti u Kovačici. Oni su nam govorili o svom radu i radosti stvaranja.

Radovan Đerić

Pavel Povolni Juhas slikao je na temu ekologije, lovokradica, Dekade inkluzije Roma, uzgoja i berbe paprika, ali motivi po kojima je posebno prepoznatljiv među samoukim slikarima su vino i vinogradi. Imao je blizu 40 samostalnih i mnogo kolektivnih izložbi.

Radovan Đerić

Prve slike na platno je stavio 1986, a deceniju kasnije predstavio ih je na prvoj samostalnoj izložbi. Bila je to izložba 42 grafike na temu „Dolazak Slovaka u Vojvodinu”.

Počeo sam kao dete da slikam. Mama je svake godine krečila celo dvorište, čak i šupe. U jednoj šupi deda je imao malu stolarski radnju, ja sam na zidu naslikao komšiju koji je tu došao da popravi točak. Nacrtao sam ga olovkom i ko ga je poznavao odmah ga je mogao prepoznati. Tada sam imao 8 ili 9 godina i sakrio sam rad da ne vidi taj čovek. Mama je tu sliku čuvala, kad god je kasnije krečila tu šupu stavila bi papir i zakačila rajsnedlama, da bi ga zaštitila. E to su bili počeci, priseća se Pavel Povolni Juhas.

Radovan Đerić

Čim se rode deca Slovaka okružena su carstvom boja. Etno kolevke obojene su u plavo i oslikane tulipanima, nošnje su raskošnih boja, pa čak su i sobe oslikane. Zato je toliko slikara na ovom malom prostoru. Slikarstvo je u genima Slovaka, objašnjava Juhas.

Radovan Đerić

Pavel Povolni Juhas za Pančevac otkriva i etno motiv svoje naredne izložbe.

Radim na temi „Padinski bunari”. Ja sam iz Padine. Na Deliblatskoj peščari imamo specifične bunare, sa kojih su konji su vukli vodu. Padina je imala 12 bunara sa kojih se snabdevalo 6.000 stanovnika. Naslikao sam 9, ostalo mi je još tri da naslikam. Jedanaest bunara pamtim, a jednog ne mogu da se setim pa su mi stariji opisali i prema tome ću da naslikam taj dvanaesti, kaže Pavel Povolni Juhas.

Radovan Đerić

Zuzana Vereski imala je četrdeset sedam samostalnih i mnogo grupnih izložbi. Bulke, guske, bicikli, vetrenjače, neki su od motiva po kojima je prepoznatljiva, a kako kaže jako je lep osećaj kad vas ljudi prepoznaju a da se ne morate ni potpisati.

Radovan Đerić

Prisećajući se trenutka kada je ispoljila sklonost ka slikarstvu Zuzana kaže:

Moji roditelji su bili paori. Igrajući se sa decom slikali bi po prašini, ali kad bi prošle guske ili paorska kola ode moja slika, više je nije bilo. Onda sam dobila neke bojice, koje sam strašno čuvala. Oslikavala bih mami dvorište, stari bunar, a zimi bih oslikavala prozorska stakla. Nikada mi roditelji nisu branili da slikam. Kada me je tata odveo kod Martina Jonaša, koji nam je bio dalji rod, pomislila sam kako to da on slika na platnu i to sačuva, a moj rad se uvek izbriše. Po povratku kući isekla sam maminu podsuknju i na tom platnu napravila prvu sliku. Mama kad je htela da ide na pijacu i da obuče podsuknju odmah me je pitala: „Zuzana, gde je slika?” odmah je znala. Roditelji su mi je poklonili za prvu godišnjicu braka. Mnogo sam zahvalna što je sačuvana.

Zuzana Verseki

Devojčica koja je svoje prve ideje beležila prstićem u prašini na seoskom drumu ni sanjala nije da će postati čuvena slikarka i da će zahvaljujući tom pozivu obići svet.

Bila sam na pet kontinenata. Ne mogu da objasnim kako i zašto. Jednostavno su me pozivali da napravim izložbu i uvek sam birala gde ću ići i tako sa mojim slikama u širokim suknjama obišla sam ceo svet. Jednostavno mnogo ste srećni kada vidite da se ljudima ono što radite dopada i što se osećaju kao u krilu svoje bake, sigurno i srećno, kaže Zuzana Vereski.

Zuzana Verseki

Zuzana želi mlađima da ostavi svet u kom je odrastala, kada je ljubav bila najbitnija stvar u životu, jer da nema ljubavi ne bi ni nas bilo i sve bi bilo nekako drugačije. Mnogo voli da slika cveće, sa njim kaže može da naslika i ono što je bilo i ono što jeste i ono što će biti.

Radovan Đerić

Mladima koji imaju iskrenu želju da iznesu ono što im je u srcu, Zuzana uvek rado pomaže. Poklanja im boje i platna, ali nikoga ne podučava, jer kako kaže, naiva je samouko slikarstvo, a podučavanjem gubi se originalnost.

Zuzana Vereski

U riznici kovačičke Galerije naivne umetnosti je više od 1000 slika, koje nisu na prodaju! Svakog oktobra članovi poklanjaju jedno svoje ostvarenje Galeriji i tako fond iz godine u godinu raste, a postavka izloženih slika menja se jednom mesečno.

Galerija naivne umetnosti zvanično je osnovana 15. maja 1955. godine i bila je to prva seoska galerija slika na području cele bivše Jugoslavije. Nalazila se u prostorijama Doma kulture „3. oktobar” u Kovačici do 1989, kada je zbog tesnog prostora preseljena u današnje prostorije. Kroz Galeriju je prošlo više od 60 slikara od toga 47 su aktivni članovi. Uglavnom su to samouki slikari žitelji Kovačice i susednog slovačkog sela Padina. Imali smo jednu slikarku Desa Petrov Morar iz Pančeva i jednog slikara iz Opova Draga Terzića.

Radovan Đerić

Godine 2022. povodom obeležavanja 220 godina od doseljavanja Slovaka u Kovačicu, 19 slikara učestvovalo je u izradi slike velikog formata, koja sada krasi zidove Galerije.

Galerija naivne umetnosti u Kovačici

Za svoj rad i doprinos kulturnom blagu države kovačička Galerija dobitnik je priznanja Etno brend Srbije. Tu su i brojne druge zaslužene nagrade, a posebno su ponosni na orden Karađorđeve zvezde prvog stepena, koji dodeljuje predsednik Republike Srbije.

Radovan Đerić

Kovačicu godišnje poseti 20.000 ljudi iz zemlje i sveta, a osmišljavanjem propratnih programa vredni Kovačičani trude se da im obezbede nezaboravne uspomene, ali i želju za ponovnim dolaskom.

(Pančevac/Miroslava Cvejin-Galešev)