DANAS SLAVIMO SVECE TRIFUNA I VALENTINA: Vinogradari orezuju lozu, a zaljubljeni traže odgovarajući pokoln za voljene
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Trifuna, koji se smatra zaštitinikom vinara i vinogradara, ali i zaštitnika bračne ljubavi i vernosti.
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je blagoslovena od Boga, a bračni zavet neraskidiv, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i Sveti Trifun.
U „Ohridskom prologu” vladike Nikolaja Velimirovića zapisano je da je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji, od mača hristobornog rimskog cara Dakija.
Printscreen/RTS video
Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu čuvao guske i jedini mogao pomoći kćeri cara Gordija, koju je izlečio od duševne bolesti. Sve bogatstvo koje mu je car dao na dar Trifun je podelio siromašnima i nastavio da čuva guske.
Sahranjen je skromno, po njegovoj želji, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominje stradanje svetitelja Trifuna.
U narodu je za Trivunjdan vezano mnoštvo raznih običaja i verovanja.
Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi.
Pixabay
Ako na svetog Trifuna pada kiša, veruje se da će uspešno roditi šljiva i da će biti dobra godina.
Jedno od verovanja u narodu je, da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.
U nekim selima Šumadije slavi se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.
Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.
Dok pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Trifuna, rimokatolike ovaj dan asocira na Svetog Valentina.
Sveti Valentin bio je episkop i mučenik koji je živeo u 3. veku. Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave, za vreme vladavine rimskog cara Klaudija II. Nad njegovim grobom car Julije I je u 4. veku podigao baziliku, a sa praznikom zaljubljenih ovaj svetac povezan je tek u 15. veku.
Pixabay
Dan zaljubljenih obeležavaju i pravoslavci i rimokatolici, a običaj je da se na današnji dan voljenim osobama poklanjaju darovi povezani sa simbolom ljubavi poput cveća, bobonjera u obliku srca, čestitki, parfema, plišanih igralčaka….
(Pančevac / RTS)
