DANAS JE VELIKA SUBOTA: Žene danas ne treba da rade ručne radove, a veruje se da treba učiniti i neko dobro delo!
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu, dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini.
Po završenoj liturgiji jedu se hleb i voda.
Veruje se da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Hadu, a u isto vreme „na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice“.
Na poslednji dan Strasne nedelje vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.
Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima. Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota.
Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muke na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba i zato ih valja bojiti u crveno.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika.
Priprema se hrana, ukrašava dom, a u nekim delovima Srbije se na ovaj dan farbaju jaja. U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.
Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi „nekome krenulo“.
(Pančevac/Telegraf)
PATRIJARH PORFIRIJE U HRAMU SVETOG SAVE: Njegova svetost prisustvovala iznošenju plaštanice
