Od 1. marta počeo je lovostaj za smuđa i smuđa kamenjara koji traje do 30. aprila, a iz Ribolovačkog saveza Vojvodine pozvali su sve da dosledno poštuju ovu zabranu kako bi se ove vrste uspešno izmrestile i ostavile potomstvo, ali i da zadržavanje vrsta koje su u lovostaju sa sobom nosi mogućnost da dobiju prijavu od strane ribočuvara, što za posledicu ima odlazak na sud i plaćanje kazne.

Takođe apeluju da građani u ovom periodu ne kupuju smuđa na pijacama i u ribarnicama, jer je velika verovatnoća da takva riba potiče iz krivolova.

Smuđ se mresti pri temperaturi vode od 10 do 14 stepeni u plićim mirnijim delovima reka, rukavcima ili razlivenim delovima reke, najčešće na korenju priobalnog drveća ili drugoj vodenoj vegetaciji, na stajaćicama takođe bira pliće delove u blizini obale.

Za ovu vrstu je karakteristično da izbacuje veliki broj ikre u proseku 150.000-2.000 komada po kilogramu težine tako da primerci od 5 i više kilograma mogu da polože 1-2 više miliona komada ikre. Pored toga što kapitalni primerci ostavljaju mnogo ikre oni ostavljaju i krupniju ikru pa mlađ u startu bude krupnija i jača i ima bolji procenat preživljavanja. Takođe potomci kapitalnih primeraka imaju genetski potencijal da porastu poput njihovih roditelja, što nam ukazuje koliko je važno da sačuvamo kapitalne primerke i da ih ne izlovljavamo.

Ono što je karakteristično za mrest smuđa je da on čuva svoju ikru za vreme inkuvacije na “gnezdu” i to rade mužjaci. Takvo ponašanje smuđa u vreme mresta često zloupotrebljavaju nesavesni ribolovci koji “skidaju” smuđa sa gnezda. Zbog tih nesavesnih ribolovaca neophodno ja da ribočuvari pojačano kontrolišu poznata mesta na kojima se smuđ mresti kako bi se ova vrsta ribokrađe sprečila, a smuđ ostavio brojno potomstvo, na radost velike većine ribolovaca.

(Pančevac/Dnevnik/Lj. Pejčić)