Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Aleksandar Banjac izjavio je da će projektom kojim je predviđeno uklanjanje 21 broda iz Dunava, koji su Nemci potopili tokom Drugog svetskog rata, biti omogućen skoro pun kapacitet plovnog toka na tom delu reke.

Na pitanje zašto ranije nisu izvučeni brodovi, Banjac je rekao da pretpostavlja da je u prošlim vremenima bilo teško da se to organizuje, dok je danas, u doba savrmenene tehnologije i tehnike, to mnogo lakše.

– Zašto se čekalo 80 godina? Ovo je pravi trenutak na koje se odlučilo Ministarstvo. Pravi trenutak, u smislu da rečni saobraćaj izuzetno raste, kao i transport robe Dunavom, koja je inače žila kucavica Evrope. Što se tiče plovnog puta, on je jako zanimljiv za sve brodare. Transport robe je ogroman, a taj deo Dunava, izuzetno uzak, nepristupačan, barže, kompozicije koje tuda treba da prođu, prosto ne mogu da se mimoiđu ni sa malim brodom. Tu je sa potencijalnih 200 metara širine, rečni put sužen na 90 metara – rekao je Banjac za Tanjug.

Dodao je da iz tog razoga na tom delu Dunava brodovu moraju naizmenično da prolaze, na šta se gubi po nekoliko sati.

– Uklanjanjem ovog 21 broda, koji je predviđen ovim osnovnim ugovorom, svakako će omogućiti plovni tok na skoro pun kapacitet od 180 do 200 metara – rekao je Banjac.

On je podsetio da je u tom delu Dunava nemački admiral Zib odlučio da potopi oko 200 brodova.

– Računamo da ih ima između 180 i 220. Precizan podatak ne postoji i ne zna se još uvek, ali iz informacija, nekih istorijskih činjenica, priča se da je brojka između 180 i 220. Prošle nedelje, u skladu sa ugovorom koji je potpisan sa izvođačima, vezano za izvlačenje baš tih nemačkih brodova koji su potopljeni u Drugom svetskom ratu, izvučen je prvi brod, koji je pripadao nemačkoj floti. To je ratni brod koji je izgrađen 1943. godine“, rekao je Banjac.

Naveo je da je ugovor sa izvođačem koji će izvlačiti brodove potpisan na otprilike milion evra po brodu, dodao je da Nemci kreditiraju delimično projektat, dok će oko 50 odsto novca biti obezbeđeno iz donacije EU, na osnovu ugovora o grantu od 16 miliona evra bespovratnih sredstava, koji je nedavno potpisao ministar Goran Vesić.

Dodao je da se preostali deo od 15 i po miliona evra finansira iz kredita Evropske investicione banke.

Na pitanje kako je izabrano da se izvlači baš taj 21 brod, Banjac kaže da je činjenica da ti brodovi smetaju plovidbi nezavisno od vodostaja Dunava i dodao je da je cilj je da se postigne određena kota reke, kuda mogu da nesmetano plove rečni brodovi.

Napomenuo je da je u prvom izvučenom brodu nađeno nekoliko sanduka punih neeksplodirane municije i ocenio je da je iz tog razkoga ceo poduhvat, koliko god da je značajan turistički i poslovno, sa druge strane izuzetno osetljiv. Banjac je naveo da je ugovorom predviđeno nekoliko metodologija vađenja brodova, jer se ne zna u kakvom stanju su oni i objasnio da zbog male vidljivosti u reci ronioci moraju ručno da pipaju brodove, kako bi odredili o kojima je reč.

Dodao je da je samo izvlačenje prvog broda trajalo tri dana i da je više od 50 ljudi učestvovalo u tom poduhvatu.

– Nakačen je na sajle, izvučen, pri izvlačenju je uklanjan sa njega mulj, pesak i razne naslage. A onda se i pristupilo i istraživanju samog broda i došlo se do ovih saznanja i sanduka (sa municijom) i šta se sve u njemu nalazi…Brod kad se izvuče, municija koja je pronađena ne sme da se odmah prosuši i dođe u dodir sa vazduhom, jer može doći do eksplozije – rekao je Banjac i dodao da se brodovi nalaze na dubini između pet i 20 metara.

Podsetio je da je ugovor o uklanjanju potpisan prošlog leta godine i konstatovao da je nakon godinu dana izvučen prvi brod rečne nemačke mornarice.

– Ugovor je predviđen da traje pet godina. Mi smo u stalnom kontaktu sa izvođačem radova, oni rade pripreme za dalji nastavak… izvođač radova, u skladu sa pozicijom određenih brodova, doneće odluku na koji način će da oslobodi plovni tok Dunava. U zavisnosti od stanja broda, neki brodovi, verovatno, neće moći da se izvlače, s obzirom na to da su veliki i u lošem stanju. Tu imaju opcije podvodnog sečenja, imaju opcije ukopavanja. Trenutno se radi na ukopavanju dva broda – rekao je Banjac.

Objasnio je da se ukopavanje radi posebnim pumpama i da se uklanja sa dna pesak, mulj i šljunak, kako bi se podigla neophodna kota za bezbedan plovni tok Dunava.