Virtuelni odgovor zapalio mreže: Da li je samoća postala novi luksuz ili asocijalna bolest? Jedno jednostavno pitanje postavljeno na Fejsbuku pokrenulo je lavinu komentara i otkrilo duboku promenu u načinu na koji ljudi danas posmatraju društveni život.

Pitanje je glasilo: „Da li stvarno postoje ljudi koji uživaju da po ceo dan budu sami kući i da nikoga ne vide?“, a odgovori koji su usledili pokazuju da asocijalnost za mnoge više nije kazna, već svesno izabran mir.
Sudeći po stotinama komentara, odgovor je jednoglasno – da, takvi ljudi i te kako postoje i brojniji su nego što se misli.

Bekstvo od toksičnosti i lažnih prijatelja
Većina onih koji su se prepoznali u ovom opisu ističe da samoća nije isto što i usamljenost. Kao glavne razloge za izolaciju u svoja četiri zida, korisnici mreža navode prezasićenost „toksičnim ljudima”, tuđim problemima, tračevima i negativnom energijom.
„Nemam želju da me ljudi opterećuju svojim problemima. Sve sam sebi udesila po želji, čitam, gledam filmove i popijem kafu samo sa onim ko mi je zaista drag”, objašnjava jedna korisnica, dok druga dodaje: „Što više upoznajem (ne)ljude, sve mi više prija samoća u kojoj se osećam u harmoniji sa sobom.”
Zanimljivo je da mnogi naglašavaju kako je povlačenje u mir sopstvenog doma zapravo odbrambeni mehanizam od nekulture koja vlada u društvu. Žene koje su radile na šalterima ili u neposrednom kontaktu sa ljudima ističu da im je nakon radnog veka „punog stresa i nemira” izolacija donela preko potreban spas.

Izolovano dvorište umesto kafića
Mnogi u komentarima opisuju svoje idealne dane – kafa u dvorištu okruženom šumom, čitanje knjiga, mešenje, pravljenje aranžmana ili jednostavno uživanje u tišini. Beg iz javnog prostora ilustrovan je i banalnim primerima iz svakodnevice, poput odlaska na sladoled u obližnji kafić koji se pretvori u slušanje tuđe vike, nakon čega ljudi donose odluku: „Od danas kafu i sladoled konzumiram isključivo kod kuće.”

Druga strana medalje: Da li je ukinut internet, da li bismo izašli?
Ipak, diskusija nije prošla bez kritičkih tonova i opomena. Manji deo komentatora smatra da dugotrajno distanciranje od sveta krije dublje probleme.
„Super je to jedan ili dva dana, ali posle toga je očigledno da nešto nije u redu sa tobom. A svi ti što sede kući danima i mesecima, da im sutra ukineš internet, odmah bi bili napolju”, primetio je jedan od korisnika. Pojedinci podsećaju i na staru izreku da su „bolest i samoća dve najgore stvari koje čoveka mogu zadesiti”, te da je čovek po prirodi društveno biće koje treba da se kreće i druži.
Na kraju, komentari svedoče o tome da su se društvena pravila promenila. Nekada se na osobu koja provodi dane sama gledalo sa sažaljenjem, dok danas, u vreme opšteg ubrzanja i digitalnog haosa, sposobnost da budeš sam sa sobom i uživaš u sopstvenom miru za mnoge predstavlja – čist vrhunski luksuz.

(Pančevac/S.Lakic)