Petrovdan, koji se obeležava 12. jula, jedan je od velikih letnjih praznika u pravoslavnoj tradiciji posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu. Kao i mnoge velike praznike, vekovima ga prate brojni običaji, ali i narodna verovanja koja su se prenosila generacijama.
Posebna pažnja oduvek se poklanjala vremenu na ovaj dan. Naši preci pažljivo su posmatrali nebo, promene u prirodi i verovali da vremenske prilike na velike praznike mogu da budu znak onoga što dolazi.
Jedno od najrasprostranjenijih verovanja odnosilo se upravo na kišu na Petrovdan. Iako bi danas mnogi pomislili da kišovit praznik donosi lošu sreću ili kvari letnje planove, u narodnoj tradiciji ona je često imala sasvim drugačije značenje.
Prema narodnom verovanju, kiša koja padne na Petrovdan nije se smatrala lošim predznakom. Naprotiv, povezivala se sa plodnošću zemlje, dobrim rodom i blagostanjem. U narodu je ostala čuvena izreka: „Kiša na Petrovdan – biće žita i preko glave“. Verovalo se da padavine na ovaj dan garantuju punu korpu poljoprivrednih proizvoda i mirnu zimu za domaćinstva.
U mnogim krajevima verovalo se da kiša na veliki praznik predstavlja svojevrsni blagoslov prirode. Ljudi su govorili da voda koja tada padne „natapa zemlju“ i priprema je za naredni period, posebno kada je reč o usevima i voću. Zanimljivo je i verovanje o jabukama „petrovačama“ – smatralo se da će, ako kiša padne na ovaj dan, ovo rano voće biti izuzetno slatko i da neće opadati pre vremena.
Poljoprivrednici su nekada posebno obraćali pažnju na ovakve znakove, jer je od vremenskih prilika u velikoj meri zavisila cela godina. Kiša na Petrovdan
posmatrana je kao nagoveštaj da će zemlja biti plodna i da bi berba mogla biti uspešna. Moderni etnolozi ističu da su ova verovanja zapravo bila preteča ekonomske prognoze seoskih porodica, jer je rod direktno diktirao cene hrane i opstanak tokom zime.
Ipak, tumačenja nisu bila ista u svim krajevima. Dok su neki kišu na ovaj praznik povezivali sa dobrim rodom, drugi su je posmatrali kao najavu promenljivog vremena tokom leta. U pojedinim planinskim delovima verovalo se da letnji pljusak na 12. jul najavljuje ranu i oštru jesen. Zajedničko svim verovanjima bilo je uverenje da priroda na velike praznike šalje određene poruke koje čovek mora da nauči da čita.
(Društvene mreže)
