Hrvatska spisateljica i kolumnistkinja Vedrana Rudan preminula je u 77. godini života nakon duge i teške borbe s karcinomom.
Jutros je na zvaničnom Facebook profilu Vedrane Rudan objavljeno da je „preselila na područje bez signala“.
Rudan je bolovala od agresivnog raka žučnih kanalića, bolesti koja se veoma teško otkriva. Budući da je redovno odlazila na kontrole, karcinom je otkriven u fazi u kojoj je bio operabilan.
„Operacija je dobro prošla, limfni čvorovi bili su čisti i sve je bilo kako treba. Prva kontrola dobro je prošla i nije bilo metastaza. No, na drugoj kontroli, u roku od dva meseca, već je bilo mnogo metastaza“, ispričala je Rudan gostujući u emisiji „Nedeljom u 2“.
Pričajući o svojoj karijeri i bolesti, otkrila je kako nikada nije sumnjala da postoje dobri ljudi, ali nije ni znala koliko ih ima.
– To me strašno razveselilo, da ću umreti sa spoznajom da postoje dobri ljudi. Ali te dobre ljude niko ne snima, tu nema kamera, za njih se ne zna. To su deca koja svoj život daju – rekla je.
– Svi se bojimo smrti, ali smrt je normalni deo života. Ne možeš ti sad doveka živeti – kazala je.
– Vi hoćete da ja plačem u ovoj emisiji jer ja umirem. Želim reći da ima jako puno ljudi koji me vole i da ja volim njih. I da sam besmrtna i neka moju smrt shvate kao odlazak na područje bez signala.
Vedrana Rudan (Opatija, 29. oktobra 1949.) bila je hrvatska književnica, novinarka i društvena kritičarka.
Diplomirala je hrvatski i nemački jezik na Pedagoškoj akademiji u Rijeci. Radila je kao učiteljica i turistički vodič, prodavala je sladoled, a radila je i kao novinarka za niz hrvatskih medija.
Objavila je dela koja su prevedena na engleski, mađarski, slovenački, poljski, francuski, italijanski, ruski i makedonski jezik. U Rusiji joj je prevedeno nekoliko knjiga, a u Americi nekoliko priča i knjiga. Pozorišne predstave dramatizovane prema njenim knjigama igrane su u Rijeci, Zagrebu, Beogradu, Varšavi, Londonu, Santa Moniki i Budimpešti.
Rudan je objavila 17 knjiga – romane, zbirke tekstova i autobiografiju, a među njenim najvažnijim romanima su „Uho, grlo, nož“ (2002), debitantski roman i delo kojim je snažno privukla pažnju čitalaca, zatim „Ljubav na poslednji pogled“ (2003), „Crnci u Firenci“ (2006), „Dabogda te majka rodila“ (2010), jedno od njenih najpoznatijih dela, posvećeno složenom i konfliktnom odnosu majke i ćerke, te „Doživotna robija“ (2016).
(Agencije)
