Komemoracija Siniši Mihajloviću, legendarnom fudbaleru i treneru koji je preminuo pre dva dana, u 11 časova se održala na stadionu „Rajko Mitić“, a tok iste možete pohgledati ispod:

11.27 – Velikim aplauzom prisutnih, komemoracija je završena.

11.22 – Dragiša Binić: Izgubili smo najmlađeg i najboljeg među nama

– Izgubili smo najmlađeg i najboljeg među nama, druga, brata, prijatelja, ja i više od toga. Cimera, čoveka koji nije znao za poraz. Voleo je da pobeđuje. Zvezda je dobila čoveka koji je činio sve da je odvede do vrha. Dečak iz malog grada došao je u Vojvodinu, Zvezdu, pa se nije zaustavio i napravio je sve što sportista može da napravi. Divan otac, sin, znao je da poštuje starije, Ljupka, sve starije igrače. Držao je do sebe i nije verovato u poraz. To je čovek koji je samo želeo da pobedi. Uvek vedrog duha i raspoložen. Siniša, mislio sam da ćeš se izboriti. Kada vidimo kako se opraštaju od njega, jasno nam je kakva je veličina bio. Za junakom se ne plače.

11.19 – Ljupko Petrović: Vežu nas samo uspesi

– Bio je sportista, hrabar, uvažen i uvek je želeo da pobeđuje. Imao sam zadovoljstvo da sam tokom njegovih početaka u prvoj ligi posle Borova, u Vojvidni radio s njim. To je bilo za mene iznenađenje, jer sam ga znao kao talentovanog mladog igrača. Iste godine je doprineo da Vojvodina bude šampion bivše države i nas dvojicu vežu samo uspesi. On je ostvario i veće nego ja. Dolaskom u Zvezdu je postao svetski šampion, a meme veže poslednja prvenstvena titula bivše države. Draga mi je sa Zvezdom, sa Vojvodinom i KEŠ. Tri titule za kratko vreme. Borio se, mislio sam da će pobediti, ali bolest je baš bila kako ne treba. Mi ćemo znati da ga poštujemo i da ga ne zaboravimo. Kad ga pominjemo, kaže se da je još uvek živ.

11.14 – Dragan Džajić: Mnogo mi je žao

– Kada sam pročitao pre tri godine vest da je bolestan, pomislio sam da to nije najtačnije. Međutim, kako je vreme odmicalo, video sam da se radi o teškoj bolesti. Mi u klubu smo se raspitivali o njegovom stanju i onda me je ohrabrila njegova izjava: „Ova bolest i ne zna sa kim je ušla u koštac“. Ušla je sa jednim borcem i on je takav bio. Duboko je verovao da će je savladali, ali je vreme pokazalo da nije mogao da se izbori. Moraću da ponovim nekoliko reči, da ne bih dalje bio ovako emotivan. Kada smo razmišljali o njemu, tu su Ljupko, Dika, Binić… Bili smo na Igmanu na pripremama, on je igrao za Vojvodinu. Bio je slobodan udarac na 40 metara od gola. Bio sam na klupi sa Ljupkom i vidim da se mladić sprema da šutira direktno. Pogledao sam Ljupka i rekao, „neće valjda da šutira u gol“ i rekao mi je „sad ćeš da vidić“. Šutnuo je tako, da je naš golman jedva odbranio. Onda sam razgovara sa Ljupkom i ljudima iz kluba, a prva utakmica je bila protiv Vojvodine. Pitao sam Ljupka, pošto ga bolje zna, da pošalje nekog da dođe da razgovaramo jer nije mogao da igra zbog kartona. Pitao sam ga da li bi želeo da igra i on je odmah odgovorio da. Za kratko vreme u Zvezdi bio je na tavkoj poziciji, da je njegov doprinos najvećim uspesima bio ogroman. Bio je prznica sa velikim srcem, nikad nije voleo da gubi. Ni na treningu. Govorio sam trenerima da paze, da ne uđe u sukob, jer nije voleo da gubi. Mnogo mi je žao što mu se ovo desilo.

11.10 – Svetozar Mijailović: Dok je Zvezde, trajaće tvoje ime

– Teško se nalaze reči kojima bismo se oprostili od Siniše, sve su blede da bismo iskazali ono što je bio. Brojne izjave, naslovne strane, emisije u čitavom svetu posvećene su njemu. To zaslužuje samo poseban sportista, poštovan čovek, koji je voleo, koga su voleli. Svi su saglasni, izgubili smo velikog sportistu i čoveka. To je naš Siniša. Došao je u Zvezdu, u ekipu koja se spremala za evropski pohod, najmlađi u njoj, u 23. godini, osvaja dva najvažnija pehara u klupskom fudbalu. Igrom, golovima, energijom, daje doprinos timu koji je ispisao zlatne stranice istorije Zvezde. To je obeležilo početak njegove uspešne karijere. Postao je junak sportskih terena. Veliki borac, na terenu, kao trener, u životu. Divan otac, suprug, veliki drug i prijatelj. Dragi Siniša, prerano te j bolest otrgla od nas, ponosni smo što smo te imali, što si nam darivao zadovoljstvo i radost, što si se uvrstio u galeriju zvedaša koji su Zvezdu podigli u ove visine. Definitivno, bio je hrast koji je ispružio sve svoje žile u tokove Zvezdinog života. Hrastove obaraju, ali im koreni ostaju i traju. Ostaje i trajaće ime Siniše Mihajlovića dok je Zvezde i zvedaša. Hvala!

11.06 – Zvezdan Terzić: Najtužniji dan

– Težak dan, jedan od najtužnijih. Opraštamo se od našeg druga, prijatelja, brata, Siniše Mihajlovića, jedne od najvećih ličnosti u istoriji Zvezde. Dragi Siniša, još na početku karijere učinio si svoju Zvezdu najvećom u Evropi i na svetu, a sebe upisao u besmrtnu listu legendi voljenog kluba. Pamtićemo te kao veselog dečaka koji je izrastao u dobrog čoveka velikog srca. Otišao si prerano, ali si toliko učinio da će generacije tvoji potomaka biti ponosne što su tvoje. I mi smo beskrajno ponosni što smo te imali za prijatelja, što si bio deo Zvezde. Ostaje mi da se poklonim i kažem veliko hvala na svemu.

11.00 – Komemoracija je počela minutom ćutanja.

Brojna poznata lica i bivši asovi došli su da se oproste od Siniše Mihajlovića.

(Sportal)

BOLEST JE BILA JAČA: Preminuo Siniša Mihajlović

MLAĐA ĆERKA SINIŠ E MIHAJLOVIĆA NAPISALA PISMO PUNO TUGE: Nemoguće je prihvatiti sve ovo..

OGLASIO SE I PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VUČIĆ: Poslednji pozdrav velikom borcu Siniši Mihajloviću!