Većina penzionera i kada ode u penziju, ako im zakon to omogućava, nastavlja da radi. Da li zbog toga što su još u snazi i hoće svoje znanje i iskustvo da podele, ili zbog malih penzija pa im svaki dinar sa strane dobro dođe, tek ne sede kod kuće.

Među onima koji se obraćaju nadležnima u penzijskom fondu za savet oko zapošljavanja jesu i primaoci naknade za tuđu negu i pomoć.
Tako se, piše „Politika”, javio osiguranik iz Kruševca koji pita da li korisnici ove naknade, kao i oni koji imaju telesno oštećenje mogu da budu u osiguranju, odnosno da ponovo rade?
Iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovaraju potvrdno.
Korisnici novčane naknade za pomoć i negu druge osobe, kao i osobe s telesnim oštećenjem mogu da budu u osiguranju. Oni mogu da rade, jer postojanje potrebe za primanjem ove nadoknade, kao i određeni procenat telesnog oštećenja ne podrazumeva da imaju potpuni gubitak radne sposobnosti – kažu u penzijskom fondu.
Iz penzijskog fonda navode da to sve zavisi od vrste prava koje neko koristi, te tako penzioner koji prima starosnu i prevremenu starosnu penziju može nesmetano da nastavi da radi. Kada je reč o invalidskim penzionerima, postoje ograničenja. Da li će moći da rade ili ne, zavisi od toga šta pokaže kontrolni pregled.
Najmanje šanse imaju naslednici porodične penzije. Oni mogu da rade samo po osnovu ugovora o delu, ili privremenih i povremenih poslova, uz uslov da je iznos naknade koju primaju na mesečnom nivou niži od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih koja važi u vreme uplate doprinosa.

pexels/anna shvets

Dok radi drugi posao, penzioneru se uplaćuju doprinosi za PIO na isti način i u istom iznosu kao i da osoba nije penzioner. Upravo ta situacija znači da se i za sve te nove periode rada po bilo kom osnovu ostvaruje staž, koji nije uzet u obzir kada se on penzionisao. Zakon o PIO omogućava da se penzija ponovo obračuna po prestanku rada pod uslovom da je penzioner radio najmanje godinu dana. Ovo pravo važi samo za starosne i prevremene starosne penzionere.

Kada je reč o porodičnim penzionerima, njima je unapred određen procenat penzije koji primaju, tako da im se nove uplate svakako ne uzimaju u obzir, osim u slučaju da se porodični penzioner po ispunjenju uslova opredeli za korišćenje svoje penzije – starosne ili invalidske.
Ono što penzionere koji rade najviše interesuje jeste da li se pri ponovnom određivanju prinadležnosti visina mesečnih prihoda utvrđuje tako što se uzima u obzir ukupno navršeni staž.
Zakonom je predviđeno da se pri ponovnom određivanju penzija iznos utvrđuje tako što se uzima u obzir ukupno navršen staž. Jednako se tretiraju staž i ostvarene zarade na osnovu kojih je već određeno pravo na penziju kao i staž i zarade ostvarene nakon penzionisanja.
Visina penzije se određuje kao da osiguranik pravo ostvaruje prvi put. Ali upravo je to mač sa dve oštrice, jer nova penzija može da bude i manja od stare.
To se dešava kada su doprinosi nakon penzionisanja plaćeni na prosečno niže mesečne zarade u odnosu na raniji period.
Onima koji su prevremeno otišli u penziju već određeno procentualno umanjenje (penali) primenjuje se i na ponovo određenu penziju. I to bez obzira na to što je u međuvremenu osoba navršila više godina života pa možda i ispunila uslov za starosni penziju.
Ukoliko neki inostrani penzioner koji živi u Srbiji želi ponovo da radi, mora o tome da obavesti nadležne u zemlji iz koje mu penzija stiže. Ovo je vrlo važno jer pojedini strani propisi na drugačiji način tretiraju ovo pravo nego što je to zakonski regulisano u Srbiji.

(Pančevac)