Kikindska ulica pripada teritoriji Mesne zajednice Kotež. Pod ovim nazivom postoji od 1994. godine.
Sve do kraja Drugog svetskog rata Kikinda se zvala Velika Kikinda. S razlogom, naravno: tokom skoro dva veka bila je politički, sudski i kulturni centar severa Banata.
Jovan Čudanov je s prijateljima 1995. osnovao Istorijsko-zavičajno društvo „Kinđa”. Jedan deo svog vremena posvetio je sakupljanju građe za istoriju seoskih dobošara. Ne samo da je počeo da prikuplja sve pisane tragove o ovom zanimanju nego je u potpunosti izgradio lik dobošara i počeo da nastupa „kao taki”.
– Negujem arhaični banatski govor, a moji tekstovi su odraz želje da prikažem način života iz „dobošarskog” vremena.
Seoski dobošari vuku korene iz vojnih orkestara koji su u Evropi nastali u 16. veka. U vojsci su davali ritam pri marševima, a po selima su čitali proglase vlasti. A da bi na sebe skrenuli pažnju građanstva, prethodno su palicama udarali u doboš.
Čitanje obaveštenja dobošari su započinjali rečima: „Daje se na znanje!”, mada je bilo onih koji su na početku uzvikivali: „Čujte i počujte!”, „Svakom se javlja”, „Svakom se gazdi daje na znanje”, a u vreme nemačke okupacije dobošar je najavljivan zloglasnim povikom: „Achtung, achtung! Es wird bekannt gegeben!” („Pažnja, pažnja! Daje se na znanje!”).
– Dobošar bi išao od ćoška do ćoška i zastajkivao lupajući drvenim palicama u doboš koji mu je stajao obešen o rame, kako bi skrenuo pažnju da se stanovništvo okupi oko njega ne bi li čuli nova obaveštenja. Objavljivalo se sve i svašta, od državnih naređenja do plaćenih malih oglasa. Čitanje su završavali jednostavnim: „Javljeno”, ali i šaljivim: „Ko je čuo čuo, ko nije je… (ju izvin’te) u uvo”. Zatim bi otišao na drugu raskrsnicu – priča Joca Čudanov.
Dobošar je, jasno, morao da ima jak glas. U „Brankovom kolu”, u 19. veku, ostalo je zapisano: „Pravi dobošar mora imati taku glasinu, da se onaj na trećem roglju mora uhvatiti za uši, da ne ogluvi. Neću da bude posle izgovora: e, nisam čuo – e, dobošar je nešto promuklo mrmljao.”
Osim ovog, trebalo je da bude i „tuvljiv”, da bude sposoban da utuvi tekst saopštenja, da ga zapamti, jer su mnogi bili nepismeni. Zato je bilo obavezno da starešina dobošara, pre nego što ga pusti na ulicu, presliša, da vidi je li sve ispravno naučio. Ali, kaže Joca Čudanov, bilo je tu prostora i za lični dobošarev doprinos. Na ceni su bili oni koji su suvoparnim i birokratski sročenim naredbama dodavali i pokoju šalu, da bi zadržali pažnju i olakšali im da vest upamte. A najpopularniji su među narodom bili dobošari vešti da naredbu pretoče u stihove.
Istražujući prašnjave opštinske arhive u čijim su fasciklama ostale naredbe koje su dobošari čitali, Joca Čudanov je u Starčevu pored Pančeva našao i ovu vest iz 1921:
„Daje vam se na znanje doktorovica javlja da će posle podne u dva sata bosti maloj deci boginje. Ko ima (bolesno dete – prim. nov.) može doneti ko ne donese biće kažnjen.”
Dobošari su u banatskim selima ostali sve do šezdesetih godina, kada je vlast naredbe i dnevne novosti počela da saopštava preko razglasnih stanica. Na bandere na raskršćima postavljene su limene trube zvučnika, čije je krčanje zamenilo uvodno lupanje dobošara. Nedeljom su se slušali fudbalski prenosi i partizanske koračnice, a u vreme partijskih kongresa Titovi govori. Posle su došle novine, a danas imamo televiziju.
Joca Čudanov, ipak, sa upornošću istinskog zaljubljenika, čuva uspomenu na dobošare. Osim o praznicima i festivalima, kad se oglašava u Kikindi, on ovo časno zanimanje predstavlja i po svetu. Dobitnik je brojnih međunarodnih nagrada za dobošarenje, pojavio se i na početku „Evrovizije” kad je održana u Beogradu, a njegovo oglašavanje uključeno je i u spot TV Vojvodine emitovan u Londonu. Napisao je i oko 50 puta izvodio monodramu „Joca dobošar” i s njom osvojio prvo mesto na Festivalu monologa, aforizama i monodrame u Titelu, i ponosni je laureat „Majstorskog pisma” za „Majstora vojvođanskog dobošarenja” koje mu je izdalo ugledno Kulturno-istorijsko društvo „Proleće na čenejskim salašima”…

(Pančevac/M. P.)

ULICE U PANČEVU: JOVANA GAVRILOVIĆA Vaspitač malog kralja

PANČEVAC PITA ZA VAS Kako do invalidske penzije nakon dužeg odsustvovanja s rada?