Uz konsultaciju i odobrenje lekara, adekvatnu prostoriju i temeljnu pripremu plana i programa, počeće uskoro nastava, prilagođena osmom razredu, za maloletnog Kostu K. (14), učenika koji je u maju ove godine počinio masakr, kada je ubio 10 ljudi, od toga devetoro dece, u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, a koji se već četiri meseca nalazi na psihijatrijskom lečenju.

“Nikada do sada nismo imali slučaj ni približno sličan ovome, nemamo ovakva iskustva. Ovo je najteži slučaj sa kojim ćemo se suočiti i raditi, od kada škola postoji, ali ćemo ostati profesionalni i držaćemo nastavu u bolnici, onako kako uvek i radimo”, kaže Zoran Aleksić, direktor škole “Dr Dragan Hercog”, čije kolege pripremaju nastavu za obolele na Klinici za neurologiju i psihijatriju dece i omladine, ustanovi u kojoj već 10 godina pomažu maloletnim pacijentima da završe školovanje.

“Naš pristup svakom detetu, koje boluje i bori se sa teškom dijagnozom, koja otežava život, je izuzetno pažljiv i uvek individualan. Imamo, nažalost, dosta malih pacijenata obolelih od kancera, srčanih bolesti i drugih, koje ih onemogućavaju da normalno pohađaju školu, odnosno odlaze u učionice kao njihovi vršnjaci.

Ipak, psihijatrijske i neurološke bolesti, zahtevaju posebnu pažnju, tačnije izuzetno osetljiv pristup svakom detetu ponaosob, bez obzira što nastavu slušaju u grupi, što će biti slučaj i sa Kostom.K., dečakom koji je do juče bio upisan u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Pre početka nastave, moraćemo da sačekamo da administrativni deo poslova bude gotov, odnosno da ga ispišu iz „Ribnikara“ i upišu u našu školu”, objašnjava Aleksić.

Svakom učeniku, nastavnici ove škole prilaze pojedinačno, bez obzira na fizičko, psihičko i emotivno stanje.

“Svako dete je univerzum za sebe i zahteva poseban način rada. Držimo nastavu deci koja se leče i od anksioznosti i situacija koje nisu uobičajene i zbog kojih su oni najviše stigmatizovani u našem društvu, iako živimo u 21. veku. Postoje ljudi koji prosto ne razumeju duševne bolesti kod dece, a one se manifestuju na najtragičnije moguće načine”, navodi ovaj nastavnik.

Slučaj kao što je Kosta K., priznaje Aleksić, još nisu imali.

“Nismo se suočavali ni sa približno sličnim slučajem. Teško da ćemo moći da se potpuno otrgnemo mislima o tragediji koja je pogodila celo naše društvo, pa samim tim i nas, nastavnike ove škole, koji smo zaista često bili suočeni sa svakakvim tragedijama, u kojima su deca najčešće žrtve, a ne počinioci.

Ovo je najteži slučaj sa kojim ćemo se suočiti i raditi, od kada škola postoji. Iako ovo radimo, ne smemo smetnuti sa uma, da smo i mi ljudi, da imamo emocije i da ne možemo da ne odreagujemo na tragediju ovakvih razmera, u kojoj su žrtve čitave porodice, čija su deca ubijena, streljana… Saosećam sa svima njima i strašno mi je teško kad razmišljam o tom činu, ne mogu da ga ukalupim u bilo šta što je meni dosad poznato. Ipak, od nas se očekuje da radimo svoj posao, a taj dečak ima pravo na obrazovanje, bez obzira na sve”, kaže Aleksić.

“Dečak je i dalje na ispitivanju u bolnici, a mi smo škola koja radi sa decom koja su na bolničkom ili kućnom lečenju. Uvek se moramo savetovati sa lekarima, jer ima dece koja boluju od raka ili su operisana, pa su na intenzivnoj nezi, u izolaciji i ne mogu da prate nastavu. U tim situacijama im preko roditelja ili medicinskog osoblja, prosleđujemo zadatke koje treba da rade, pa koliko mogu, dok ne budu spremni za časove. Isto tako i u slučaju psihijatrijskih i neuroloških bolesti kod maloletnika. Sada čekamo dalje instrukcije lekara i terapeuta u slučaju K.K. Naravno, on prvo mora biti upisan u našu školu. Nikada nijednu patologiju ne radimo bez konsultacije sa lekarima, pa će tako biti i u slučaju K. K., iako još ne znam koji će tačno model nastave kod njega biti primenjen. Najvažnije je da lekari kažu da li smatraju da sa njim može da se ostvari neki vid nastave”, objašnjava direktor škole.

Zbog slučaja novog učenika Koste K., u školi “Dr Dragan Hercog”, juče je održana specijalna, vanredna sednica.

“Tek se dogovaramo kako ćemo sa njim raditi, po kom planu. Naša škola ima svoje timove, koji su odavno uigrani, ali ovaj slučaj je veoma kompleksan, a činjenica je da nikada do sada nismo imali ovakvog đaka, sa ovakvim slučajem niko od nas nije imao iskustva, pa nije lako. Juče smo o ovom slučaju razgovarali na sednici, ali mi nismo sudije, nismo lekari, već prosvetni radnici i možemo da uradimo samo ono što je do nas. Imamo misiju da radimo sa decom koja su na bolničkom lečenju. Nemamo strah od njega, u smislu njegovog ponašanja, ali imamo u kontekstu celokupnog slučaja jer svi imamo emocije, ljudi smo”, naglašava Aleksić.

U bolnici je organizacija časova po uzoru na redovnu školu.

“Deca na psihijatrijskom lečenju dolaze u posebnu prostoriju gde držimo nastavu, što im mnogo znači. Sede u klupama, kako bi imali osećaj da su u pravoj školi. Uvek su to manje grupe od četiri do 10 pacijenata, učenika. Ukoliko su deca pod jačim lekovima, nastava im se prilagođava. Radimo sporije, adaptiramo materijale prema njihovoj koncentraciji, ali to često rade i nastavnici u redovnim školama, kad imaju đake koji malo teže prate nastavu”, objašnjava Aleksić.

Naime, u OŠ „Dr Dragan Hercog“ u Beogradu, nastavnici rade potpuno drugačije od svojih kolega. Više od 80 nastavnika iz ove škole, svakog dana posećuje bolničke sobe i domove dece na lečenju i tako obrazovanje čini dostupnim i njima. Ovi prosvetari su već četiri decenije posvećeni obrazovanju bolesne dece. Učenici škole „Dr Dragan Hercog“ su sva ona deca koja zbog zdravstvenih problema, privremeno ili trajno, nisu u mogućnosti da pohađaju svoje matične škole. Prisutni su u 11 beogradskih dečjih bolnica, kao i u domovima učenika na celoj teritoriji prestonice.

(Pančevac/Glas javnosti)

MUP SRBIJE: Krivična prijava protiv M.Z. iz Kovačice zbog izazivanja požara