OD DEPONIJE DO OAZE: Transformacija glogonjske zemlje u savremeni ribnjak iz kojeg se godišnje izvuče i do 100 TONA ŠARANA FOTO
Na mestu nekadašnje deponije pre 12 godina na ulasku u Glogonj kod Pančeva Jovan Vesin i Marijan Četnik odlučili su da urede savremeni ribnjak sa 10 veštačkih jezera. Zahvaljujući posebnim uređajima koji održavaju nivo kiseonika u vodi, i tokom tropskih dana ovde nije smanjena proizvodnja i tokom letnjih meseci.
Zaposleni tokom godine na ribnjaku proizvedu oko 100 tona šarana. Određene količine se izvezu, ali većinom se podmiruju potrebe domaćeg tržišta i kupci dolaze direktno na ribnjak i kupuju uvek samo svežu ribu koja se hrani 4 do 8 puta dnevno preko automatskih hranilica. Prosečna težina ribe je oko 3,5 kilograma.
Stefan Slamarski iz Vršca godinama se snabdeva ribom baš na ovom mestu:
– Ovde kupujemo pre svega zato što je kvalitet ribe dobar, nema mnogo masti i otpadaka, jer je riba dvogodišnja, a samim tim su otpaci mnogo manji, a kvalitet mesa je odličan – kaže Stefan.
Tokom letnjih meseci zaposleni dva puta nedeljno ulaze u ribnjake i izlovljavaju šarane, a prosečno po jednom izlovu mrežama ručno izvuku i do 3 tone ribe. Zimi je ovaj posao mnogo teži, a jedan od najstarijih radnika je Veselin Hera.
– Ovaj posao čovek mora da voli, ako ga ne voliš bolje da i ne počinješ da radiš. Ima i lepih dana i trenutaka kada se manje radi, ali i kad se baš radi i kad nije lako. Imamo dobre šefove koji nam pomažu i rade zajedno sa nama, i vlada prava drugarska atmosfera – kaže Veselin.
Zatvaranjem nekih velikih ribnjaka mali poput ovog u Glogonju ne mogu da podmire sve potrebe tržišta i zato, kako kaže Marijan Četnik, ovde planiraju i proširenje:
– Sad već tržište diktira naš rad i ne možemo dovoljno da proizvedemo koliko se ribe traži. Planiramo da napravimo i fabriku za preradu ribe, jer tendencija mlađih potrošača nije da kupuju živu ribu, pa da je čiste i spremaju, već žele da odu u ribarnicu i da kupe pečene sveže – istakao je Marijan Četnik, Upravnik ribnjaka u Glogonju.
Veštačka jezera pune se svežom hladnom bunarskom vodom, a zahvaljujući specijalnim aerotorima koji obnavljaju kiseonik u vodi, ribe dobro podnose letnje vrućine i nema uginuća.
(Pančevac/G.J.)
ALEKSANDRU CINCARIJU PIONIR KNJIŽEVNOSTI NA RUMUNSKOM JEZIKU KOD NAS Ljubav prema pisanju i kulturi