Žitelji pančevačkih naseljenih mesta koji ne žive da bi jeli, već jedu da bi živeli, pa shodno tome imaju potrebe za kulturnim uzdizanjem, ne ostaju uskraćeni za adekvatne sadržaje u svojim sredinama.

Okosnica takvih aktivnosti u svim mestima su pre svega domovi kulture, ali u tome im neretko asistiraju i mesne zajednice i druge institucije i pojedinci.

A šta se sve to lepo nudi tokom godine i posebno leta, kada se ta ponuda pojačava oko seoskih slava, u vidu koncerata, predstava i raznih drugih manifestacija, može se videti u ovom i prethodnom broju.

Što se tiče pančevačkih severnih naseljenih mesta – Kačareva, Novog Sela, Dolova, Jabuke i Glogonja – kada je reč o kulturnoj ponudi, ne razlikuju se previše od onih južnih.

I u pomenutim naseljima su (tokom leta) manje-više dominantna obeležavanja seoskih slava, u okviru kojih bude i najviše muzičkih i drugih sadržaja, ali ima i neuobičajenih programa, poput kačarevačkog festivala humora i satire „Žaoka” ili dečjeg pozorišnog festivala u Jabuci. U svim tim sredinama veoma je razvijen folklor, a domovi kuture se trude da ponudu upotpune raznim koncertima, književnim večerima, radionicama…

Na severu su u pogledu negovanja kulturnih i tradicionalnih vrednosti veoma agilne i organizacije nacionalnih manjina, pre svega Rumuni i Makedonci.

Kačarevo: „Slaninijada” i „Žaoka”

Najveće mesto među pet severnih je Kačarevo, pa mu nekako i priliči da ima i najveću manifestaciju, koja po gabaritima daleko prevazilazi i ovaj region.

Reč je o, kako je Kačarevci ponosno zovu, svetskoj „Slaninijadi”, koja decenijama privlači beskrajne kolone gurmana.

Tako je bilo i u martu ove godine, kada je trideset šesti put više desetina hiljada ljudi, pored obilja slanine, uživalo i u drugim ukusnim „špecijama” od mesa, kao i u raznim takmičenjima i kulturno-zabavnim sadržajima. Tu su i razni koncerti, nastupi folkloraša i tamburaša, izložbe karikature…

Privatna arhiva

A kada je reč o karikaturi, uz nju kao oblik izražavanja svakako idu i aforizmi. Sve to zajedno upakovano je u Festival humora i satire „Žaoka”, koji se organizuje u novembru, a čiji je idejni tvorac i nekadašnji direktor i uposlenik Doma kulture Zoran T. Popović, pritom i višestruko nagrađivano oštro pero kratke forme. Pre nego što je, nažalost, preminuo, on je godinama okupljao krem srpske satire, pre svega kolege aforističare, kao što su Aleksandar Baljak, Aleksandar Čotrić, Bojan Ljubenović, Slobodan Simić, Ninus Nestorović i mnogi drugi.

U ostatku godine Dom kulture je veoma agilan kada je reč o brojnim predstavama, radionicima i drugim sadržajima za najmlađe, a tu su i prigodni koncerti, izložbe i književne večeri.

Veoma je aktivno i Udruženje Makedonaca „Vardar”, koje se, pored ostalog, ističe raznim kulturnim sadržajima, pre svega jedinstvenim „Susretima gajdaša”.

Dolovo: vino i štrudla

Jedno od mesta koja se ponose svojim manifestacijama svakako je i Dolovo. Iako ne u tako masovnom obliku kao kada je u pitanju „Slaninijada”, već dvadesetak godina solidno su posećene i nadaleko poznate „Vinarijada” i „Štrudlijada”. Oba ta okupljanja zaživela su pre svega zahvaljujući entuzijazmu članova udruženja (vinara i vinogradara) „Sveti Trifun” i (žena) „Dolovke”.

Prva manifestacija uvek je u februaru u vreme zaštitnika vinara Svetog Trifuna, dok je druga, ona slađa, prve subote u septembru, a poslednja je održana 4. septembra. U oba ta slučaja, pored prodaje i promocije pomenutih proizvoda, veoma bitan segment su i prateći kulturni sadržaji, pa je neizostavno da nastupe lokalni folklorni ansambli, muzičari poput tamburaša, ili da se začuje prigodna poezija.

MZ Dolovo

Sve to je rezultat i velike agilnosti Doma kulture, koji neguje sve te dolovačke vrednosti i podržava i podstiče aktivnosti društava i udruženja. Pored folklora, rumunskih fanfara i drugih redovnih aktivnosti, u fokus je stavljen i film, kao nešto što je veoma autentično za ovo selo, jer su mnogi sineasti snimali na ovim prostorima, kako u samom mestu, tako i u obližnjoj deliblatskoj prirodi. Peščara je svojevremeno bila i zgodna lokacija za snimanje brojnih filmova, od „Džingis-kana”, preko našeg najvećeg remek-dela „Ko to tamo peva”, do poslednjeg hita Dragana Bjelogrlića o Tomi Zdravkoviću. Tada su mnogi Dolovci učestvovali kao statisti, a pojedini su i sami počeli da snimaju, pa ovo mesto pretenduje da dobije i predznak „filmsko”.

I u ovom mestu ustanova kulture redovno organizuje radionice, poput one upravo o filmu.

Novo Selo – mesto očuvane zaostavštine

Obližnje Banatsko Novo Selo jedno je od retkih mesta takvih gabarita koje ima dve svojevrsne postavke starih predmeta, dokumenata i raznih rukotvorina – jedna je u Domu kulture, a druga je Zavičajna zbirka Stevana Đakonovića.

Vredni su spomena i dani oko seoske slave Duhovi, pre svega „Fijakerijada”, koja spada u red najkvalitetnijih te vrste i okuplja mnogo ljudi, a vredi istaći i turnir u bridžu, jedini takve vrste u širem okruženju. U poslednje vreme svoje mesto pod suncem nalazi i manifestacija „Banatski hleb”, koju priređuje lokalno udruženje žena „Novoseljanke/Boboacele”. Ova organizacija je veoma aktivna i kada je reč o očuvanju kulturne baštine dveju najvećih novoseljanskih nacionalnih zajednica: srpske i rumunske. Tako se i u njihovim prostorijama u potkrovlju zgrade Mesne zajednice može naći veliki broj eksponata iz prošlosti, pre svega nošnji koje su krasile pripadnike dvaju naroda.

Kada je reč o rumunskoj zajednici, treba izdvojiti i dve fanfare, to jest limene orkestre, kao i festival banatske trube.

Mnogo toga radi se i pod krovom Doma kulture, a pored veoma uspešnih folklornih sekcija, nadaleko je čuven i Narodni orkestar, koji niže uspehe osvajajući brojna priznanja.

Jabuka – prestonica dečjeg teatra

Kao i drugde, i u Jabuci postoji seoska slava, koju zajednički obeležavaju lokalni Srbi i Makedonci svakog 2. avgusta na Svetog Iliju i Ilinden (najveći makedonski nacionalni praznik).

Tu mnogi dođu i da u organizaciji lokalnog udruženja „Ilinden” okuse makedonski specijalitet „gravče na tavče”, jer istog dana se organizuje nadmetanje u pripremanju te „špecije”, ali uvek je na programu i nastup folkloraša ili neki koncert, poput čuvenog dueta Selimova–Želčevski.

Pančevac/Radovan Đerić

Kada je reč o kulturi, Jabuka je verovatno mesto s najviše amaterskih pozorišnih glumaca po glavi stanovnika. U tom selu godinama funkcionišu dva dečja pozorištanca: „Mali princ” i „Glumionica”, a jedan vikend u novembru rezervisan je za međunarodni Dečji pozorišni festival na sceni Doma kulture „Kočo Racin”, kada u dva dana Jabučani mogu da vide po tri pozorišna komada.

Dom kulture, pored redovnih programa, oko slave neguje još jednu lepu tradiciju – priređuje dečju likovnu koloniju, u kojoj mališani s raznih strana najpre izrađuju svoja umetnička dela, a potom ih izlažu.

Glogonjci se diče folklorom i „Veselijom”

Kada je reč o kulturnim vrednostima, i Glogonjci se ponose svojom tradicijom snimanja filmova, budući da je njihova plaža Skela 1980. godine bila mesto snimanja kultne scene iz pomenutog, zvanično najboljeg filma svih vremena „Ko to tamo peva”.

Naime, tamo se odigravala čuvena pauza za ručak prevozničke firme „Krstić”, kada nakon ukusnog obroka putnici iz legendarnog autobusa „raspale kolce” na okolnoj livadi (iliti glogonjskoj plaži).

Printscren/YT/Veselia

Ovo selo može da ponudi još štošta zanimljivo, pre svega oko slave Petrovdan ili Velike Gospojine, odnosno kirvaja, koji slavi rumunska manjina.

I ovde je Dom kulture okosnica aktivnosti, jer se u njemu redovno održavaju razni programi, poput tribina i književnih večeri. Pored veoma aktivne folklorne sekcije te ustanove, pre svega u domenu rada s mlađim uzrastima, ističe se i Kulturno-umetničko društvo „Veselija”. Ova organizacija je veoma aktivna, kako kod kuće, tako i na strani, a glavni udeo ima u organizaciji obeležavanja pomenutog kirvaja i manifestacije „Dani Rumuna”.

(Pančevac)