Već gotovo deceniju Evropska unija utire put potpunoj dekarbonizaciji. Naime, politika zelene ekonomije (proizvodni sistemi bez ispuštanja ugljen-dioksida) predstavlja temelj ovog evropskog izazova. I naša zemlja je deo tog velikog plana, s tom razlikom što je jedno vreme EU gledala kroz prste našim firmama. Preciznije, imale su rok do kada treba da prilagode procese proizvodnje standardima koji važe u EU. Vreme je isteklo, pa sada naše firme moraju da ispune stroge ekološke uslove ukoliko žele da se njihova roba i proizvodi nađu na tržištima zemalja velike evropske porodice. To znači da sada naše kompanije moraju da prijave emisiju ugljen-dioksida koji se oslobađa prilikom proizvodnje, a potom i da plaćaju dodatni porez ukoliko prekorače dozvoljene granice.
Za pojedine kompanije koje uvoze proizvode u Evropsku uniju, a posluju van njenih granica, od 1. oktobra važe nova ekološka pravila. Kompanije koje izvoze u EU imaju tranzicioni period do 2026. godine da sakupljaju podatke, kako bi EU na osnovu toga donela carinsku osnovicu za naplatu. U ovom tranzitornom periodu u slučaju nepodnošenja tačnih izveštaja kazne će biti od 10 do 50 evra po metričkoj toni.

Reč je o tzv. carini koju EU uvodi na svojoj granici, to jest dodatno se oporezuje roba pri čijoj se proizvodnji oslobađao ugljen-dioksid. U EU je još 2005. godine uveden sistem oporezivanja po kojem sve firme imaju dodatne troškove zbog emisije u proizvodnji u određenim sektorima. Evropske kompanije su tako imale veće troškove proizvodnje nego uvoznici. Ideja ove „carine” je da se izjednače troškovi domaće proizvodnje sa onim državama u kojima nema nameta na ugljen-dioksid. Što se nas tiče, za srpsku privredu je bitno da od 1. oktobra budu u pripravnosti. Naime, kompanije iz šest sektora proizvodnje već narednog meseca moraće da prikupljaju informacije o tome koliko ugljen-dioksida oslobađaju u procesu proizvodnje. Izveštaj se odnosi na poslednji kvartal godine, a predaje se krajem januara naredne godine nadležnima. Pored toga, firme su dužne da prilikom izvoza proizvoda u zemlje EU uvrste i ovaj izveštaj u prateću dokumentaciju.
Dakle, proizvođači električne energije, petrohemijskih proizvoda, đubriva, cementa, gvožđa, prerađivači nafte i drugi moraće da podnose redovne izveštaje o tome koliko su ugljen-dioksida ispustili u etar prilikom proizvodnje. Naravno, primena ove mere iziskuje dodatne troškove, jer sam proces funkcioniše tako što moraju da se urade analize ugljeničnog otiska pune proizvodnje određenog proizvoda. Izveštaj se potom šalje Evropskoj komisiji.

Važno je istaći da sva ta dokumenta moraju da validiraju revizorske kompanije, čija usluga dodatno povećava trošak. Trenutno je dovoljan samo izveštaj, nezavisno od količine emitovanog ugljen-dioksida. Ipak, sav višak ugljen-dioksida koji se oslobađa prilikom proizvodnje od 1. januara 2026. godine biće dodatno oporezovan. Ova mera se trenutno ne odnosi na manje proizvođače, odnosno firme koje prilikom procesa koriste električnu energiju kao energent. Ali u dogledno vreme i oni će morati da dostavljaju gorepomenute izveštaje. U tim slučajevima se preračunava utrošak električne energije, odnosno koliko je ugljen-dioksida izbačeno u atmosferu prilikom proizvodnje električne energije koja je utrošena u procesu proizvodnje.
Nadležno ministarstvo još uvek nije zvanično u javnost iznelo sve neophodne informacije o tome ko će sve u budućnosti biti obuhvaćen novim pravilima igre. Ono što se zna, prema rečima nadležnih u ekološkom ministarstvu, jeste da se ove mere donose u skladu sa strategijom Vlade Republike Srbije – da se smanji efekat staklene bašte. Naime, ideja Evropske unije je da se ugljenični otisak smanji i na teritoriji zemalja koje nisu članice i stoga smo i mi uključeni u čitavu priču. Vlada Srbije poslednjih godina podstiče privredne subjekte i građane različitim subvencijama i poreskim olakšicama, stimulisala je proizvodnju i grejanje gde ne dolazi do ispuštanja opasne materije u etar ili je količina ispuštenog ugljen-dioksida mala. Ove godine je opredeljeno 220 miliona dinara za zamene kotlova u javnim ustanovama i 170 miliona za zamenu individualnih ložišta.
Da podsetimo, Srbija je među liderima u regionu po emisiji ugljen-dioksida. Oko 70 procenata električne energije proizvodi se iz uglja, navodi se u izveštajima državnog energetskog bilansa koje su uradile merodavne institucije.