NAJVEĆI GOSPODIN MEĐU SIREVIMA Traži veliku pažnju i higijenu a pravi se na srpskoj planini! Meštanke sela na Zlataru ne odustaju od tradicije! FOTO
Nova Varoš – Nadaleko čuven kako u Srbiji tako i u regionu je sir sa Zlatara. Specifičnog ukusa i mirisa pravi je delikates koji krasi luksuzne trpeze i upravo zbog toga vredne meštanke planinskih sela ne odustaju od njegove proizvodnje, jer im je on dobar izvor prihoda. Godišnje se u tom novovaroškom kraju proizvede više od 10.000 tona punomasnog kravljeg sira koji nosi oznaku geografskog porekla.
– To je u našoj tradiciji. Sir su pravile naše bake i majke, a nadamo se da će se ta veština i umeće u ovom kraju i dalje prenositi sa kolena, na koleno. U štali imam 15 muznih krava, a oko njih posla ima od jutra do mraka. Ipak, ne žalimo se. Zlatarski sir je izuzetno tražen, a posebnu aromu i ukus daje mu mnogo lekovitih trava koje krave pasu“, rekla je za RINU domaćica Milanka Trtović iz sela Božetići.
RINA
Potražnja za zlatarskim sirom ne jenjava godinama, jer kvalitet je ono što traže kupci iz čitavog regiona. Nekada se prodavao na pijacama i obilazile Crna Gora, Vojvodina i Bosna i Hercegovina, međutim danas u eri modernih tehnoloija sve je lakše i dostupnije, pa se tako i ovaj kravlji specijalitet može naručiti preko interneta i dobiti brzom poštom.
– Kupaca ima iz cele zemlje, ali i na svim kontinentima. Ipak, transport sira do sladokusaca širom sveta veliki je problem, pa se snalazim na razne načine. Glavni kupci zlatarskog sira ručno proizvedenog od organskog mleka, su elitni prestonički hoteli, koji ne pitaju za cenu“, kaže ova vredna domaćica.
Ona dodaje da je zlatarski sir veliki gospodin i traži veliku pažnju i higijenu. Specifičan je po mnogo čemu. Pravi se uvek ručno, gladak je na preseku i mazive je strukture, zbog čega se ne mrvi prilikom sečenja. U bogatoj ponudi drugih sireva, zlatarski sir se lako prepoznaje zbog njegovih kriški koje su pravilnog pravougaonog oblika, tanke i debljine do 1,5 centimetara i imaju izrazito belu boju, poput snega na planinskim visovima Zlatara.
(Pančevac/RINA)
