Većina dece u Srbiji, pretežno dečaka, mašta da čitav život posveti gejmingu, odnosno da postanu profesionalni igrači popularnih onlajn igrica. Jednostavno, žele da povežu zadovoljstvo s profesionalnim opredeljenjem. Naravno, kao i u svakom poslu, sposobnost i veštine su ključ, ali većina srpskih gejmera je u proseku ili ispod toga i stoga je za mnoge ovo samo sanak pusti. Igranje je globalni fenomen i veliki broj ljudi uživa u igranju video-igara: procenjuje se oko 3,4 milijarde ili gotovo svaki drugi stanovnik planete. Eksploziji njihove popularnosti je najviše doprinela rasprostranjenost mobilnih telefona, pa tako od svih igrača čak 2,8 milijardi njih igra svoje igre na telefonu. Kod nas se gejming isključivo posmatra iz perspektive igranja igrica, virtuelne zabave, ali igranje je samo produkt veoma unosnog biznisa iza kojeg stoje sati i sati kreativnog rada mnogih programerskih timova širom sveta. U proteklih petnaest godina, s pojavom mobilnih telefona, gejming industrija je doživela ekspanziju i raste kontinuirano iz godine u godinu, a samo za poslednjih godinu dana zabeležen je rast od 10 odsto. Kod nas postoji više od 200 različitih profila, a u ovoj godini je otvoreno oko 330 novih pozicija u igračkoj industriji. Prošle godine je na globalnom nivou ostvaren prihod od 220 milijardi dolara, što jasno ukazuje da je ovaj sektor industrije u velikom zaletu. Kada je u pitanju Srbija, petnaest najvećih kompanija je u 2022. uspelo da zaradi 150 miliona evra na video-igrama, što je rast od 10 odsto. Oko 70 odsto ukupnih prihoda je ostvareno direktnom prodajom naših video-igara, dok je ostalih 30 odsto došlo pružanjem usluga u gejming sferi. Na srpskom tržištu je najveća dobit gejmerske industrije ostvarena na polju pomenutih sadržaja za mobilne telefone (45 odsto), zatim za računare (36 odsto), dok je ostatak raspodeljen na veb-igre, igre na društvenim mrežama, konzole itd. Mada po pravilu kaskamo sa uvođenjem inovacija u pogledu tehnologije u odnosu na ostatak sveta, kod nas postoji više od 10 velikih studija, 50 srednjih i 60 malih koji proizvode video-igre.
U Srbiji je do ekspanzije ove privredne branše došlo zbog prisustva brojnih svetskih kompanija i trenutno je više od 2.500 ljudi zaposleno u ovom sektoru. Najviše firmi iz gejming industrije nalazi se u Beogradu – 72, a slede Novi Sad sa 26 i Niš sa osam. Zanimljivo je da firme koje se bave ovom rastućom industrijom postoje i u Gornjem Milanovcu, Arilju, Čačku, Vrnjačkoj Banji, Leskovcu, Vršcu i Pančevu. Pretežno je reč o studijima specijalizovanim za različite segmente razvoja video-igre. Često gejmerske kompanije iz Srbije, ali i iz inostranstva, kupuju specifične proizvode tih studija. Da bi neko postao deo srpske gejming industrije, potrebno je da ima širok spektar znanja iz IT oblasti. Prema trenutnim oglasima za pozicije u ovoj branši, i strani i domaći poslodavci obično traže srednje i senior pozicije, dok su praksa i juniorske pozicije retke. Dakle početnici nisu na ceni jer je očigledno da studiji nemaju vremena da se posvete praktikantima. Kad je reč o kadru, u Srbiji je u 2023. godini otvoreno više od 330 novih pozicija u gejming industriji. Međutim, ono što otežava popunjavanje praznih pozicija jeste činjenica da srpski fakulteti ne nude specifične studijske programe za mlade ljude koji žele da se bave gejmingom. Tek poneka visokoškolska ustanova poseduje akreditovane studije za dizajn video-igara, digitalnu umetnost, animaciju itd.
Vredi znati da u gejmingu postoji više od 200 različitih profila, od kojih mnogi dolaze iz drugih branši. Ono što je fakat, jeste da je gejming poprilično mlada branša i stoga je razumljivo što Srbija nema dovoljno školovanog kadra za ovu delatnost. Novajlije su pretežno prekvalifikanti, pa tako neretko arhitekte postaju vrsni 3D modelatori objekta ili pejzaža u virtuelnom svetu igre. Ove godine se preko 40.000 studenata upisalo na smerove srodne IT sektoru na srpskim fakultetima, što jasno govori o opredeljenju mlađih naraštaja. Neki od njih će biti sastavni deo gejmerske industrije.
Z.Stanižan
