Za dvadeset godina priključke na javnu kanalizaciju dobilo je 11.500 stanova u Pančevu. Žitelji sela su ipak i dalje skoro samo sa septičkim jamama, a 350 stambenih jedinica u kojima neko živi nema priključak ni za kakvu kanalizaciju. U zemljištu i prirodnim vodama ipak završava sadržaj i iz javne kanalizacije i iz septičkih jama.

Sudeći prema kanalizaciji, Pančevo se može pohvaliti da mu je standard življenja i dalje veći nego u Srbiji. Imamo 3,5 odsto više stanova koji imaju bilo kakvu kanalizaciju, uključujući i onu javnu i septičke jame. Pored toga, bolje stojimo i kada je odnos između ove dve kanalizacije u pitanju, jer iako po popisu i vlasnik septičke jame ima kanalizaciju, teško da će neki građanin u svakodnevnom govoru to isto reći ako svoje otpadne vode ispušta u rupu u dvorištu.

pexelspexels

Porast javne kanalizacije

Na kanalizaciji se očigledno radilo u ovom 21. veku u Pančevu. Prema popisu iz 2002. godine, skoro 22.000 stanova se moglo pohvaliti da je dostiglo civilizacijski nivo s javnom kanalizacijom, a prema poslednjem popisu od jeseni 2022. godine, javna kanalizacija postoji u 33.500 stanova, što znači da je za dvadeset godina broj priključaka povećan za 50 odsto. Ali povećavao se i broj stanova u našem gradu – od prošlog popisa iz 2011. godine za oko četiri i po hiljade – dok je broj priključaka za javnu kanalizaciju u tom periodu veći za oko 6.000. A može se pretpostaviti da novi stanovi svakako imaju i kanalizaciju. Zabrinjavajuće je to što, uključujući i grad i sela, imamo i oko 2.300 septičkih jama više nego na popisu 2011. godine.
Tako stvari stoje kada je popis u pitanju, jer je skoro sigurno da su i oni koji su povezani na kišnu kanalizaciju odgovarali da imaju priključak na „javnu kanalizaciju”. Uostalom, i jedna i druga i jesu javne, samo mali problemi nastaju kada se one spoje ili kada neko poveže cevi iz ve-ce šolje na kišnu iliti atmosfersku kanalizaciju. Pa i nije čudo što nas često zapuhne miris fekalija i iz uličnih šahtova.

Sela na septičkim jamama

Ali sigurno je da postoji velika razlika u podeli između „javne kanalizacije” i „septičkih jama” između „gradskog područja” i „ostalih”. Ipak, ako bi neko da se pozabavi situacijom u selima i u gradu, podaci koje je Republički zavod za statistiku objavio u novembru o instalacijama u stanovima neće mnogo pomoći. U Pančevu u „gradsko područje”, to jest u „naseljeno mesto gradskog karaktera”, po odluci lokalne samouprave, pored grada spadaju i dva najveća sela: Starčevo i Kačarevo. A verovatno zahvaljujući i tome što Starčevo ima svoju javnu kanalizacionu mrežu, prema popisu „gradsko područje” ima samo 17 odsto septičkih jama, dok je u ostalih sedam sela (Omoljica, Banatski Brestovac, Ivanovo, B. N. Selo, Dolovo, Glogonj i Jabuka) čak 90 odsto stanova „opremljeno” septičkim jamama.
Skoro jedan odsto nema nikakve izvode za svoje otpadne vode. Takvih stanova je skoro 500, ali od njih je 350 onih u kojima neko stalno živi, dok ostatak otpada na prostore u kojima niko ne živi ili se povremeno koriste, iako nisu računati stanovi u oronulim kućama i oni koji su iseljeni. Treba razlikovati i domaćinstva i stanove jer u jednom stanu može obitavati i više domaćinstava, a stan je „građevinski povezana celina namenjena za stanovanje, koja se sastoji od jedne ili više soba sa odgovarajućim pomoćnim prostorijama”.

Nekada, šezdesetih godina prošlog veka, naši graditelji su planirali i sanjali da će svi za nekoliko decenija imati i kanalizaciju. Bilo bi zanimljivo saznati i koliko ima stanova bez kanalizacije pored kojih prolazi javna kanalizaciona mreža. Razlog je cena, iako JKP „Vodovod i kanalizacija” godinama omogućava i plaćanje na rate, ali za neke je očigledno to i dalje preskupo. A o tome šta radimo sa onim što izbacimo u kanalizaciju drugom prilikom ili možda onda kada se obogatimo i kao društvo. Izgradnja prečistača za otpadne vode je skupa rabota. Zato i nema razloga da samo septičke jame optužujemo za zagađenje zemljišta i podzemnih voda, jer se i iz javne kanalizacije bez ikakve prerade otpadne vode ubacuju u naše reke. A ko bi još uhvatio one koji u kanalizaciju ubacuju i „opasan otpad”. Ne proizvode ga samo fabrike, jer se u to računaju, na primer, i rabljena ulja auto-prevoznika ili voda kojom se pere sve i svašta i u cisternama privatnika. Malo ode u Tamiš, malo u Dunav, kao i u Nadelu, koja je, što malo ko zna, treća pančevačka reka.

(Pančevac)