U Narodnoj bašti u Pančevu obituje i bogat ptičji svet. Poznati ornitolog dr Zoran Manasijević ističe da u Narodnoj bašti ima više vrsta detlića, od kojih se njih nekoliko i gnezdi, a najprisutniji su seoski, veliki, mali i srednji.

– Registrovao sam pet vrsta senica: jelove, sive i dugorepe ima u solidnom broju, dok su velika i plava baš dobro zastupljene. Sve one imaju interesantnu osobinu da se zimi grupišu u jata i mešaju pre svega sa zebama, pa i detlićima. Stoga, kada negde dođu senice, to je znak da se pojavljuju i druge. U „narodnjaku” ima i četiri-pet vrsta drozdova, kao što su kos, mali drozd, imelaš, borovnjak, koji dolazi sa severa, a ima indikacija da se kod nas gnezdi. Tu su i drozd pevač i kos ogrličar, koji je zapravo stanovnik planina i ovde je samo u periodu seljenja. Imamo i crvendaća, carića, malog slavuja tokom proleća, a video sam i patku gluvaru, jer joj nije neophodna neka velika vodena površina. Ne nedostaju ni grabljivice, poput kobaca i mišara, jer i to je njihova lovna teritorija, dok vetruške love u otvorenom delu „narodnjaka” – kaže Zoran Manasijević.

On navodi da u najvećem gradskom parku ima maltene svih vrsta vrana, kao što su gačac, siva, čavka, svraka, sojka, pa čak i gavran.

– Naravno, imamo i dupljašice, poput vrapca – poljskog i domaćeg pokućara, kao i čvorka, a tu su i siva i crnovrata muharica. Nekada je tu bila i zelena žuna, krupan i prelep detlić, ali nju već duže ne vidim. Postojala je i šumska sova, ali je više ne vidim. Zato je prisutna sova utina sa onim njenim prepoznatljivim uškama i upečatljivim pištanjem. Naišao sam tako i na jednu porodicu, mamu s tri mlada, onako pufnastim i krupnookim. Kako su se tu zatekla neka deca, održao sam im predavanje o sovama, dok su nas one mirno posmatrale. Ima i više zeba, jedne od najbrojnijih vrsta ptica na svetu, a u „narodnjaku” su zastupljeni češljugar ili štiglic, zelenperka, obična, čižak, konopljarka, zimovka severna zeba, koja dolazi samo zimi – navodi ovaj ljubitelj životinja.

Brgljez, kraljić, grivnaši i jedna činčila?!

Manasijević kaže da u Narodnoj bašti egzistira i jedna prelepa i veoma interesantna ptičica pod imenom brgljez.

– On ima moćne kandžice i može da se šeta u raznim smerovima, okreće iznad ili ispod hrane, a može i da visi naglavačke. Kraljić je najmanja ptica u Evropi, dužine 9-10 centimetara, i ima maslinastozelenu boju i žutu prugicu i krupne očice, dok je mužjak narandžast. Postoji i „vatroglavi” kraljić, koji ima jednu belu prugu. Ima i fazana, i to uglavnom kod bolnice, gde je gušće šipražje i gde spava noću na grani. Ne smem da zaboravim ni goluba grivnaša, kojeg ima koliko hoćeš, a ostaje i zimi, jer mu je tu neka severna granica. Naravno, tu su i neizbežni gradski golubovi, kao i gugutke. Kada je reč o drugim životinjama, jedanput sam u „narodnjaku” gledao i činčilu, koju je verovatno neko pustio tamo. Video sam kako skače na sve četiri i potom je odjurila u rupu – ističe ornitolog.

Još jednom, Narodna bašta je pravo-pravcato blago u kojem svi mogu da uživaju, ali bi trebalo i da je čuvaju i ponašaju se u skladu sa svim pisanim i nepisanim pravilima.

Može se videti 70 vrsta ptica u „narodnjaku”, najbolje dvogledom

Svim ljubiteljima prirode u Narodnoj bašti za gledanje i uživanje na raspolaganju je 70 vrsta ptica, od kojih se trećina tamo gnezdi.

– Preporučujem dvogled za gledanje ptica, koje ponekad vidim i golim okom. Ipak, mnogo je bolje pomoću pomenutog pomagala posmatrati taj predivan i razdragan pernati svet, a isto važi i za vevericu. Pored toga, najvažnije je biti strpljiv i čekati, a poželjno je imati i foto-aparat i to ovekovečiti – ističe ornitolog Zoran Manasijević.

(Pančevac)