Srbija je zemlja šljive, a od prošle godine najpopularniji proizvod od tog voća – šljivovica je i na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog dobra. Godišnje se u Srbiji proizvede 50 miliona litara raznih vrsta rakije. Međutim, 30 miliona litara proizvedu registrovane destilerije, a ostalo domaćinstva za lične potrebe.

Na slavljima se nazdravi, a popije se i u žalosti. Takav je red. Zbog toga nema domaćinske kuće bez flaše žestine i to one koju gosti pohvale. Niko, međutim, ne može sa sigurnošću da tvrdi o kojoj količini rakije iz domaće radinosti se radi.

„Svi mogu iz svojih voćnjaka da oberu svoje voće, da od toga naprave rakiju i da to koriste za sopstvene potrebe. Zabranjeno je da se to pusti u promet na bilo koji način i bilo gde. Mi, nažalost, imamo slučajeva na pijacama, putem društvenih mreža, da se pojavljuju proizvodi, rakije kao proizvodi i to zovemo nelegalnom proizvodnjom“, ukazuje Aleksandar Janjić, Savez proizvođača rakije Srbije.

Šteta od nelojalne konkurencije

Trenutno ima više od 800 registrovanih proizvođača. Iako je usvajanjem Zakona o jakim alkoholnim pićima pojednostavljena registracija i obezbeđene znatne subvencije, proizvodnja rakije zahteva prilična ulaganja, a uloženo se vraća tek za pet do šest godina. Zbog toga i oni koji su više decenija na tržištu kažu da ih nelojalna konkurencija ugrožava.

„Šteti pre svega državi zato što država gubi prihode od akcize i poreza. Šteti i legalnim proizvođačima koji plaćaju sve dažbine, a šteti i samom imidžu rakije, zato što je ta rakija koja se nabavlja gde se stigne promenljivog kvaliteta“, upozorava Ivan Bogdanović – „Stara Sokolova Rakija“.

Veliki proizvođači ipak manje trpe zahvaljujući izvozu koji se godišnje povećava za 20 odsto.

U koje zemlje je najveći izvoz rakije

„Ove godine smo već u prvih devet meseci skoro došli do deset miliona evra i očekujemo naravno i dalji rast. Ako govorimo o zemljama gde je najveći izvoz, tu treba pre svega da istaknemo naravno naš region Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, ali tu su i Sjedinjene Američke Države i Nemačka. Dakle ovih pet zemalja ide preko 60 posto našeg izvoza“, ističe Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu prizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

Srbija je treća u svetu po proizvodnji šljivovice, a slede rakije od kruške i dunje. I dok se flaša rakije iz domaće radinosti može kupiti za nekoliko stotina dinara, cene rakija u radnjama zbog onoga što je u flašama, godine proizvodnje i naravno imena idu i do nekoliko hiljada dinara.

(Pančevac/RTS/Marija Mitrović)