Naš cilj je dugoročni uspeh HIPP-a. Direktor pančevačke Petrohemije u intervjuu za Pančevac ekskluzivno govori o onome što jeste i što će biti kada je reč o petrohemijskoj proizvodnji u našem gradu, investicionim planovima, kao i o sistematizaciji radnih mesta i zapošljavanju novih kadrova.

Naftna industrija Srbije postala je početkom juna 2023. godine većinski vlasnik pančevačke „Petrohemije”. Ovim činom je završena višedecenijska priča o privatizaciji najvećeg petrohemijskog giganta u Srbiji. Kompanija NIS i HIP – „Petrohemija” potpisale su još krajem decembra 2021. Ugovor o strateškom partnerstvu, kojim je predviđeno da regionalni naftni lider uveća vlasništvo u „Petrohemiji” s dosadašnjih 20,86 odsto na 90 odsto akcija. Povećanje udela NIS-a u „Petrohemiji” je logičan nastavak višegodišnjeg efikasnog partnerstva s Vladom Srbije u razvoju energetskog sektora Srbije. Sledeća faza razvoja HIPP-a utemeljena je na povećanju proizvodnje polipropilena, sirovine za petrohemijsku industriju, jednog od najskupljih produkata u preradi sirove nafte.

Goran Stojilković, direktor pančevačke „Petrohemije”, u intervjuu za nedeljnik Pančevac ekskluzivno govori o onome što jeste i o onome što će biti kada je reč o petrohemijskoj proizvodnji u našem gradu, investicionim planovima, kao i o sistematizaciji radnih mesta i zapošljavanju novih kadrova.

PANČEVAC: „Petrohemija” je nova akvizicija Naftne industrije Srbije. Jasno je da je reč o strateškom potezu – širom sveta rafinerijska i petrohemijska prerada su deo jednog sistema. Zašto je ovo postalo globalni trend, kome se i NIS pridružio?

GORAN STOJILKOVIĆ: Zaista je reč o globalnom trendu i danas su najbolje evropske rafinerije po konfiguraciji petrohemijske, što znači da pored goriva (dizel, benzin, TNG, kerozin) mogu da plasiraju na tržište i petrohemijske proizvode. Činjenica je da je situacija na globalnom tržištu poslednjih godina nepredvidiva i da su opstale samo one naftne kompanije koje su diverzifikovale i proširile paletu svojih proizvoda. Integracijom NIS-a i HIPP-a dodatno će biti osnažen naftno-petrohemijski sektor Republike Srbije i postaće još fleksibilniji, konkurentniji i otporniji na izazove, kojih danas nije malo na tržištu.

Naime, poslednjih godina u Rafineriji nafte Pančevo su realizovani veliki razvojni projekti usmereni na oblast prerade nafte, kao što su rekonstrukcija kompleksa MHC–DHT i izgradnja postrojenja za duboku preradu s tehnologijom odloženog koksovanja. Realizacijom projekta „Duboka prerada” u Rafineriji nafte Pančevo stvoreni su uslovi za povećanu proizvodnju primarnog benzina, glavne sirovine za „Petrohemiju”. Takođe, budućom modernizacijom postrojenja za katalitički kreking u Rafineriji nafte Pančevo biće dodatno unapređena mogućnost proizvodnje propilena kao sirovine koja će se prerađivati u novoj fabrici za proizvodnju polipropilena u „Petrohemiji”.

Imajući u vidu nabrojane projekte u Rafineriji i na osnovu svetskih trendova diverzifikacije naftno-prerađivačkog biznisa, u NIS-u smo razmatrali mogućnosti proširenja svog biznisa na nove oblasti. Proširenje naših poslovnih aktivnosti na oblast petrohemijske prerade je u skladu sa strateškim stavom NIS-a da se izvrši diverzifikacija poslovanja kroz realizaciju projekata iz oblasti energetike i petrohemije.

• Prilikom potpisivanja sporazuma o preuzimanju dela akcija „Petrohemije” s Vladom Republike Srbije najavljena je investicija vredna više od sto miliona evra – izgradnja fabrike za proizvodnju polipropilena. Zašto je za budućnost NIS-a i „Petrohemije” ovo postrojenje važno?

– Uspostavljanje modela koji će obezbediti dugoročno uspešno poslovanje HIPP-a biće veliki izazov, posebno kada se ima u vidu cikličnost kretanja cena petrohemijskih proizvoda i osnovnih sirovina za tu industriju. Zato je, pre svega, potrebno uspostaviti model poslovanja koji će doneti dugoročno održivo poslovanje HIPP-a, s ciljem smanjenja uticaja nepovoljnih tržišnih okolnosti. To se najpre odnosi na oblast energetskog menadžmenta i obnavljanje procesne opreme koja je zastarela, što zahteva značajne investicije. Najveći izazov ipak će biti izgradnja nove fabrike polipropilena kako bi se duplirao obim proizvodnje polimera i bolje iskoristili proizvodi koje sada HIPP izvozi. Dakle, strategija razvoja HIPP-a zasniva se na povećanju energetske efikasnosti, modernizaciji osnovnih proizvodnih kapaciteta i izgradnji novih postrojenja, što bi zajedno ojačalo konkurentnost i poslovnu održivost HIPP-a. Takođe, čekaju nas i ulaganja radi unapređenja zaštite životne sredine, za šta će biti izdvojena značajna sredstva. Podsećam da je Ugovorom o strateškom partnerstvu definisana ključna obaveza NIS-a da se u narednih šest godina izvrši novčana dokapitalizacija HIPP-a u vrednosti od 150 miliona evra, za izgradnju fabrike za proizvodnju polipropilena kapaciteta minimum 140.000 tona godišnje.
• Kakvi su drugi investicioni planovi NIS-a kada je reč o „Petrohemiji”? U NIS su uložena značajna sredstva, zasigurno i „Petrohemiju” čekaju veća ulaganja.
– Za razvoj biznisa su neophodna stalna ulaganja, o čemu najbolje govori i primer NIS-a. Investicije su put napred i u današnje vreme je neophodno ulagati u modernizaciju postrojenja i nove tehnologije, baš kao i u znanje i veštine zaposlenih. Na nama je sada da pokažemo da je NIS dobar partner za razvoj petrohemijskog sektora Republike Srbije. Pored ulaganja koja su navedena i u Ugovoru o strateškom partnerstvu, čekaju nas brojne investicije, pre svega iz oblasti povećanja energetske efikasnosti, unapređenja pouzdanosti procesne opreme i zaštite životne sredine. Uveren sam da ćemo planiranim ulaganjima uspeti da dostignemo zacrtani cilj – uspostavljanje održivog modela poslovanja HIPP-a.
• Ove godine je već obavljen remont. Da li je bio uspešan?
– U ovoj godini, tokom septembra i oktobra, realizovan je remont postrojenja u „Petrohemiji”, u okviru kog su realizovani i projekti investicionog održavanja. Ove aktivnosti doprineće sigurnom i pouzdanom radu fabrike. Ključne investicione aktivnosti su obavljene u fabrikama Etilen i Polietilen niske gustine (PENG) s ciljem povećanja pouzdanosti rada postrojenja, kao i povećanja operativne i energetske efikasnosti. To su druga faza reinstrumentacije u fabrici Etilen, turbina i kompresora, sanacija kotlova u fabrici Etilen, remont kompresora i ugradnja nove mašine za pakovanje u fabrici PENG. Važno je istaći da je sve izvedeno na vreme i u skladu s najvišim ekološkim standardima, kao i standardima bezbednosti na radu.
• U sklopu petrohemijskog kompleksa posluje i nekoliko isturenih pogona. Kakva je njihova sudbina? Da li će ostati u sklopu NIS-a ili će biti prodati, ili će biti proglašen stečaj?
– Kao što sam već rekao, naš osnovni cilj je uspostavljanje modela koji će obezbediti dugoročno uspešno poslovanje „Petrohemije” i u okviru toga ćemo razmotriti i pitanje pogona koje pominjete.
• Svakako da će biti nove sistematizacije radnih mesta. Šta zaposleni u „Petrohemiji” mogu da očekuju od novog poslodavca?
– Jedna od važnih ugovornih obaveza je da se zadrži dogovoreni broj zaposlenih u „Petrohemiji” u periodu od šest godina. Već sada mogu da kažem da će za „Petrohemiju” biti potrebni mladi stručnjaci jer je prosek godina zaposlenih u kompaniji dosta visok. Pored toga, izvesno je da će u novoj fabrici polipropilena koju treba da izgradimo biti zaposlen ceo novi tim tehničara i inženjera. Dakle, iz ove perspektive, za nas izazov neće biti broj zaposlenih u proizvodnji, već nepovoljnija starosna struktura, te ćemo se truditi da privučemo mlade stručnjake u „Petrohemiju”. Na ovom izazovu intenzivno radimo kroz intenziviranje saradnje sa srednjim školama u Pančevu i fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, s kojima smo potpisali memorandume o saradnji, po uzoru na NIS. Pored toga, želeo bih da istaknem da je NIS već godinama jedan od najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji kada je reč o mladima, pa će NIS-ove najbolje HR prakse biti implementirane i u „Petrohemiji”. Uveren sam da će „Petrohemija” i dalje biti veliki i atraktivan poslodavac, kao i da će nakon planiranih ulaganja Pančevci biti još ponosniji na ovu fabriku, koja će, uz Rafineriju, biti jedan od privrednih oslonaca ovog grada, ali i cele Srbije.