Danas počinje novi konkurs za podelu kuća na selu, potvrdio je za „Blic Biznis“ ministar Ministarstva za brigu o selu, Milan Krkobabić. Zainteresovanost se povećava, rekao nam je on, a svi koji ispune uslove konkursa, dobijaju u vlasništvu kuću sa okućnicom.

Ministar Krkobabić govorio je o svim detaljima prijave za ovu pomoć države:

Tri uredbe značajne za razvoj sela u Srbiji su „prošle“ Vladu, a danas (ponedeljak 22. januara 2024) su raspisana i tri javna konkursa…

– Tako je. Tri ključna programa Ministarstva za brigu o selu nastavljaju svoj kontinuitet i realizaciju. Za program kupovine seoskih kuća sa okućnicom, koji je i najpopularniji, opredeljeno je 500 miliona dinara, za kupovinu minibuseva i rešavanje pitanja mobilnosti seoskog stanovništva 120 miliona i za manifestaciju “Miholjski sureti sela” 50 miliona dinara.

Kakvo je interesovanje?

Konkurs teče. Zainteresovanost se povećava. Ogroman broj ljudi je u niskom startu. Telefoni u Ministarstvu za brigu o selu su usijani, stižu mejlovi… Mene to više ne iznenađuje. Građani Srbije su shvatili da je reč o misiji od nacionalnog interesa.

Gde mogu zainteresovani da se informišu o uslovima i trajanju konkursa?

– Tri javna konkursa objavljena su u dnevnim novinama i na sajtu Ministarstva za brigu o selu.

Bez ikakve sumnje, najveće interesovanje postoji za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Da li su pravila i dalje ostala ista?

– Pravila su ostala ista. Ne menjamo ono što daje dobar rezultat.

Ko ima pravo da se prijavi i šta tačno dobija?

– Za dodelu seoskih kuća sa okućnicom mogu da konkurišu punoletni državljani Srbije (pojedinci, samohrani roditelji, bračni parovi i vanbračni partneri) mlađi od 45 godina koji imaju neprekidno prijavljeno boravište najmanje tri godine na teritoriji Republike Srbije. Bitno je da ne poseduju nepokretnost (osim poljoprivrednog zemljišta), kao i da nisu otuđili nepokretnost u prethodnih pet godina.

Svi koji ispune uslove konkursa, dobijaju u vlasništvu kuću sa okućnicom.

Koji je maksimalan iznos za kuću sa okućnicom?

– Maksimalan iznos je 1,2 miliona dinara. Iskustvo je pokazalo da postoje i znatno jeftinije kuće.

Kakva je procedura, ko sve učestvuje u procesu konkurisanja i realizacije dodele kuća?

– Zainteresovani sami biraju kuću koja ispunjava osnovne uslove za život i nema teret u katastru nepokretnosti. Zatim se obraćaju jedinici lokalnoj samoupravi, čiji poreznici procenjuju vrednost kuće. Nakon provere da (li) kandidati ispunjavaju uslove javnog konkursa, saglasnosti lokalne samouprave i odluke komisije o dodeli sredstava koju prati Rešenje ministra i trojni ugovor, procedura kupovine seoske kuće završava se kod javnog beležnika u lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se kuća nalazi.

Da li je bilo do sada zloupotreba od strane građana, da li se na neki način kontroliše podela sredstava i sl?

– Do sada nisu zabeležene zloupotrebe. Praktično, uslovima konkursa ta mogućnost je isključena. Realizaciju dodele kontroliše lokalna samouprava zajedno s Komisijom iz Ministarstva.

– Šta su pokazali dosadašnji rezultati, koja sela su najzanimljivija za povratak mladih na selo?

– Do sada smo uselili 2.650 kuća u kojima živi 10.000 ljudi mlađih od 30 godina sa 3.500 dece.

Zainteresovanost postoji u svim krajevima Srbije, ali prednjači AP Vojvodina, gde su naselja i katastri uređeniji. Najviše kuća je useljeno u Somboru – čak 151, a selo – rekorder je Bačko Petrovo Selo sa 82 kuće. U tom selu je otvoren i dečji vrtić. Ističem selo Željušu, na jugoistoku Srbije, gde je 12 kuća useljeno samo u jednoj ulici. Kuće smo dodelili i u Medveđi i Bujanovcu ali i u selima Knjaževca, Dimitrovgrada, Pirota…

Gde su kuće najjeftinije, a gde najskuplje?

– Cene su različite, kao i veličina kuća, koja se kreće od oko 30-ak do nekoliko stotina metara kvadratnih.

Najjeftinija kuća staje 399 hiljada dinara, nalazi se u selu Torak opštine Žitište i ima 64 m2 i sedam ari placa. Kuće od 1,2 miliona dinara nalaze se u opštinama Sombor, Sečanj, Zaječar, Ćuprija, Bojnik…

Kuća sa najvećom okućnicom od 2,5 hektara nalazi se u selu Dedevci, grada Kraljeva. Ta kuća od 134 m2 sa imanjem sada je posed mladog poljoprivrednika koji ima svega 22 godine.

Koji biznis ljudi najčešće pokreću na selu?

– Najrazličitije vrsta poslova. Njima je ostavljeno da se u skladu sa svojim znanjem i veštinama, opredele.

Pored poslova vezanih za poljoprivredu, (voćnjaci, vinogradi, povrtnjaci, pčelinjaci itd), tu su i različiti stari i novi zanati, etno-turizam. Već je stiglo 100-ak zahteva za obnovu vodenica. Prisutna su i nova zanimanja karakteristična za 21. vek – IT i rad od kuće (programeri, marketinški stručnjaci). Široka je lepeza čime se bave i od čega žive novi stanovnici naših sela.

Koji je sada prvi sledeći korak kada je reč o vašem ministarstvu?

– Pripremili smo Program pokretanja privrednih aktivnosti. Do 10.000 evra dodeljivaćemo zainteresovanima koji imaju korisne ideje za unapređenje života na selu. Reč je o fizičkim licima sa određenim zanimanjem. Pre svega mislimo na obnovu i revitalizaciju zanatstva kao privredne grane (obnova starih zanata ali i novih čiji su proizvodi neophodni članovima lokalne zajednice). Zalažemo se za promenu odnosa prema zanatstvu kao privrednoj grani koji je značajna za opstanak seoskih sredina.

Zadrugarstvo i zanatstvo predstavljaju temelj egzistencije i dugoročnog opstanka ljudi u selima. Podsticajna sredstva dodeljivaćemo i za sve druge delatnosti potrebnih za normalno funkcionisanje sela, kao i za razvoj seoskog turizma.

„Socijalna garantovana penzija“ – narodna nadoknada u skladu sa programom „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“

Godinama uporno zagovarate uvođenje “socijalne – garantovane penzije” koju ste nazvali narodnom nadoknadom – kao poseban vid socijalnog davanja od najmanje 100 evra namenjen starijima od 65 godina koji nisu i neće ostvariti pravo na penziju, a nemaju imovinu i druga primanja. Među njima je najviše žena i to žena na selu. Da li ima pomaka?

– Ta socijalna garantovana penzija, koja se isplaćuje u oko 100 zemalja na svetu, treba da bude jedna vrsta NARODNE NADOKNADE za odricanja, trpeljivost i povređeno dostojanstvo jednog broja ljudi koji nikada neće ostvariti penziju, a ceo život su marljivo radili.

To je u skladu i s novoproklamovanim programom predsednika Srbije Aleksandra Vučića „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, gde je posebno apostrofirana čvrsta rešenost da se iskoreni siromaštvo, pogotovu u ruralnim delovima. Sve to me ohrabruje da je socijalna garantovana penzija, odnosno narodna nadoknada sada sasvim izvesna i nešto na šta ljudi mogu da računaju u narednom periodu. A, sve to je u skladu s novom preraspodelom narodnih para, za šta se zalažem kao predsednik PUPS-a – Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije.

Mininistarstvo za brigu o selu će u narednom periodu započeti prikupljanje podataka o potencijalnim korisnicima socijalne garantovane penzije – narodne nadoknade kao polazište za definisanje odgovarajućih zakonskih rešenja.

LEDI KRV U ŽILAMA, ALI MALIŠANI SU STIGLI U ŠKOLU Muzefer otkriva kako se živi na – 3

(Pančevac/Blic)